Vagnerov Holanđanin

Bas-bariton Meta Rajan Spido Grin odabrao je operu „Holanđanin-lutalica” Riharda Vagnera iz 1960.

            To je Vagnerovo najranije delo koje je još uvek na repertoaru. Premijera je održana 1843. u dvorskom pozorištu u Drezdenu. Dve vodeće uloge – tajanstvenog kapetana broda kojeg prokletstvo osuđuje na večno lutanje morima i devojke Sente koja će ga svojom ljubavlju spasti prokletstva kroz žrtvovanje same sebe – predstavljaju arhetipe kojima će se Vagner, u različitim formama, vraćati i u kasnijim delima. Ta priča kao sa onoga sveta i njen nezemaljski ambijent su impresivni, a to naročito važi za jedan njen aspekt: svet prirode i, s druge strane, natprirodnog, maestralno su evocirani u muzičkoj partituri.

Jer ona predstavlja izuzetnu kombinaciju operskog lirizma, dramskog izraza i veličanstvenih efekata. U vreme kad je komponovao „Holanđanina”, Vagner još uvek nije razvio svoju teoriju o muzičkoj drami kao Gesamtkunstwerk-u, tj. totalnom, jedinstvenom umetničkom delu, koje će činiti osnovu njegovih kasnijih ostvarenja. To znači da se u ovoj operi pojavljuju mnogi elementi konvencionalne forme – rečitativi, arije, ansambli ‒ ali način na koji ih Vagner integriše u muzičku strukturu jasno ukazuje na njegove kasnije tehnike izgradnje kontinuiranog muzičkog toka. Pored toga, on ovde prvi put uvodi osnove svog sistema lajt-motiva koji označavaju likove, događaje ili ideje, sistema koji će decenijama razvijati.

Komponovana tokom 1840/41. kad Vagneru još nije bilo ni 30 godina, opera je delimično inspirisana kompozitorovim putovanjem brodom po Baltičkom i Severnom moru. Bio je to zapravo njegov beg od poverilaca pošto je kao muzički direktor opere u Rigi zapao u dugove. I sam beg je dostojan scenskog prikazivanja – Vagner, njegova žena i njihov ogromni pas pod okriljem noći prvo su stigli do granice sa Pruskom, a zatim su se ukrcali na mali trgovački brod koji će ih odvesti do Londona. To putovanje morem, prvo koje je Vagner preduzeo, bilo je zastrašujuće jer se mali brod neprestano borio sa olujama. Zato je put trajao dvostruko duže, putnici su čak u jednom trenutku morali da nađu zaklon u jednom malom mestu na jugu Norveške. Vagner je to svoje lično iskustvo upotrebio kako bi stvorio uverljivu muzičku ilustraciju oluje na moru kojom opera „Holanđanin-lutalica” počinje. Cela partitura je, zapravo, nabijena tom dramskom, uzbudljivom energijom – od oštrih motiva gudačkih instrumenata koji asociraju na huk vetra i nalete kiše, do zvuka horni koji dočarava povike mornara kako odjekuju između litica fjorda. Vagner je i horske numere bazirao na ritmizovanim povicima stvarnih mornara koji su se borili da uvedu brod u luku.

            Zanimljivo je da je Vagner čak i radnju opere smestio u isto mesto na norveškoj obali, dok vreme radnje nije precizirao. Mlada lepotica Senta posmatra, kao hipnotisana, portret ukletog morskog kapetana. Prikovana je mračnom, misterioznom slikom i uvučena u njenu jezivu atmosferu. A sam lik kapetana, zasnovan na narodnoj priči koja je inspirisala mnoge pisce, pesnike i umetnike iz XVIII i XIX veka, jeste savršeno sredstvo za plasiranje evokativnih i idealističkih crta nemačkog romantizma. On je kažnjen zato što je pozvao đavola u trenutku dok se borio sa olujom, osuđen je da luta morima sve do sudnjeg dana ili dok ga ljubav, verna do smrti, ne spase prokletstva. Dozvoljeno mu je da izađe na obalu svakih sedam godina kako bi mogao da potraži ženu dovoljno vernu i čiste duše da ga spase.

Rajan Spido Grin je želeo da podseti slušaoce na interpretaciju svog kolege iz faha Džordža Londona, koji tumači naslovnu ulogu, a u ostalima su takođe čuveni pevači Leoni Risanek ‒ sopran, kao Senta, Karl Libl – tenor, kao Erik i Đorđo Toci – bas, kao Daland. Ansamblom Metropolitena diriguje Tomas Šipers. U pauzi ćemo čuti zašto je Rajan Spido Grin odabrao baš ovaj snimak iz arhive Meta, a najavićemo i naredni prenos.

Urednice su Maja Čolović Vasić i Gorica Pilipović.