Strip i mema – doktor Džekil i mister Hajd vizualne satire

Vizualna komunikacija predstavljala je fundamentalno važan deo ljudske kulture praktično od pećinskih ljudi naovamo. Bilo da govorimo o religijskim ritualima na zidovima palate u Knososu, hrišćanskim ikonama, portretima vladara, klasičnim uljima na platnu sa prikazima antičke mitologije, karikaturama u štampi ili propagandnim plakatima i lecima, uvek je postojala predstava da je „slika jača od reči“ i da lakše prelazi granice među kulturama i narodima koje su uspostavljene još u vreme Vavilonske kule.

Jedan od klasičnih oblika vizualne komunikacije, koji se uzdigao zajedno sa omasovljenjem pismenosti i štampe u XIX i XX veku, a koji je svojevrsnu renesansu doživeo u ranom periodu interneta, jeste strip. Ovaj pomalo neobični format, često klevetan kao infantilan, derivativan i umetnički bezvredan, ali za više od 100 godina tradicije ipak etabliran kao klasična umetnost, nametnuo se kao veoma intuitivan i efektan način prenošenja poruke najrazličitijim slojevima stanovništva. Vanvremeni klasici stripa – poput Snupija Čarlsa Šulca, Garfilda Džima Dejvisa, Hogara Strašnog Dika Brauna ili Kalvina i Hobsa Bila Votersona – sjedinili su detinje sa zrelim i šalu sa ozbiljnošću i postali kultni, čak i filozofski fenomeni.

Naspram stripa i njegove moderne, digitalne iteracije (webcomic), imamo poplavu internet mema („mimova“, odnosno, ako se držimo izvorne Dokinskove igre reči,„mêma“), komunikološkog fenomena koji ne samo da je revolucionarizovao način na koji se čovečanstvo međusobno sporazumeva na internetu, već je istovremeno i iz korena izmenio (i u velikoj meri demokratizovao) instituciju socijalne i političke satire. Istovremeno, meme, pogotovo uparene sa poplavom automatskih generatora slike, nanele su ogromnu štetu pravim umetnicima čija su dela prvo iskorišćena za „punjenje“ i „treniranje“ generatora, a zatim skrajnuta i marginalizovana.

U čemu se sastoji magija klasičnog stripa, šta slika može što ne može tekst, kakav je odnos stripova i mema i na koji način oni međusobno koegzistiraju u digitalnom svetu, razgovaraćemo sa pravnikom, politikologom i autorom stripa Kontrazen Danilom Krlovićem.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić