Aida Đuzepa Verdija

Tokom izuzetne karijere duge šest decenija, Đuzepe Verdi (1813–1901) komponovao je 26 opera, od kojih je najmanje polovina deo tzv. gvozdenog operskog repertoara. Opera „Aida” među njima ima posebno mesto.

Do Verdija su prvi predlozi da komponuje operu za Egipat došli krajem 1869. godine. Iako on nije otkrio od koga je došao taj poziv, pretpostavlja se da je to najverovatnije bio Kamij Di Lokl, njegov saradnik na libretu za „Don Karlosa”. Verdi je taj predlog odbio, uglavnom zato što u tom trenutku nije mogao da pronađe odgovarajuću priču koja bi mu se dopala. Takođe, Verdi je ranije dobio poziv i od direktora novosagrađene Kairske opere da komponuje odu koja bi se izvela prilikom otvaranja ove operske kuće, izgrađene u čast Sueckog kanala.

Di Lokl je, inače, priču na kojoj je zasnovan libreto, dobio od Ogista Marijeta, koji je 1859. otišao u Egipat da za potrebe francuske vlade pribavi antičke rukopise za Luvr. Marijet se zaljubio u Egipat, zainteresovao se za arheologiju i s vremenom postao veliki stručnjak, potom i pomoćnik direktora Luvra za egiptologiju. Kasnije se i preselio u Egipat postavši kurator za antičke spomenike egipatskog kediva i osnivač veoma značajnog muzeja u Bulagu. U retkim trenucima slobodnog vremena napisao je pomenutu novelu o starom Egiptu, realističnu što se tiče istorijskog ambijenta, ali fikciju u pogledu likova i zapleta. Smatrao je da će ova kratka priča biti dobra osnova za delo kojim će se otvoriti nova Kairska opera. Sa instrukcijama da zainteresuje za nju Verdija, Vagnera ili Gunoa, dao ju je Di Loklu koji se nadao da će Verdi prihvatiti, ali nije bio sasvim ubeđen. Odlučio je da bude pažljiv i taktičan, i očigledno je u tome uspeo.

Antonio Gislanconi (1824–93), pisac i pesnik, i tvorac oko 85 libreta, napisao je potom libreto u kome je samo naznačeno da se opera dešava u „drevnom Egiptu, u doba faraona”, što može izgledati nejasno, ali jasan je bio pravac da se drami pristupi kao mitu, a ne na antropološki ili istorijski način.

„Aida” je premijerno izvedena u Kairskoj operskoj kući 1871. Najveća od svih opera, ima epsku pozadinu za ono što je u suštini intimna ljubavna priča. Prepuna je veličanstvenih scena, ali u njoj se nikada ne gube iz vida njena tri glavna lika. Malo je opera koje se mogu porediti sa „Aidom” u smislu istraživanja sukoba ličnih emocija i javne dužnosti, a možda nijedna druga nije ostala do danas tako jednoglasno cenjena od strane publike i kritike. „Aida” se izdvaja i među Verdijevim remek-delima. Ona je jednostavno sinonim veličanstvenog operskog spektakla. Međutim, sve je to u službi snažne drame koja je kompozitora inspirisala da stvori jedinstvenu muzičku paletu za ovu operu ‒ svoju najmoćniju muziku i najizazovnije uloge. Partitura „Aide”, sofisticirani primer italijanskog romantizma, prožeta ubedljivim elementima misterije i egzotike, pored sjajnih solističkih deonica, vrlo je bogata i uzbudljivim orkestarskim detaljima, složenim ansamblima i baletom i, naravno, horovima! Upravo je ogromnim patriotskim horovima prikladno preneta veličanstvenost teme, a među njima je svakako najznačajnija nezaboravna Trijumfalna scena u drugom činu. Ovakve (javne, masovne) scene često služe kao okviri za sola tenora i soprana koji su glavni protagonisti: njegovu zanosnu „Celeste Aida” na početku prvog čina, njenu strastvenu „Ritorna vincitor!” koja sledi ili ariju iz trećeg čina „Qui Radamès verrà … O patria mia”.

U novoj produkciji Metorpolitena, sopran Ejndžel Blu konačno ostvaruje dugoočekivani debi u jednoj od najcenjenijih sopranskih uloga u istoriji opere, ulozi etiopske princeze rastrzane između ljubavi i domovine. Mecosopran Judit Kutaši će, nakon debija 2024. u Verdijevoj „Moći sudbine”, tumačiti ulogu Aidine egipatske suparnice Amneris, a tenor Pjotr Bečala kao vojnik Radames upotpunjava ovaj čuveni operski ljubavni trougao. U glumačkoj zvezdanoj ekipi takođe su i bariton Kvin Kelsi kao Amonasro i bas Dmitrij Beloselski kao Ramfis. Muzički direktor Metropolitena Janik Neze Segen dirigovaće spektakularnom novom postavkom Majkla Majera, koja uvodi publiku unutar visokih piramida i pozlaćenih grobnica drevnog Egipta sa složenim projekcijama i sjajnim, zadivljujućim animacijama.

 
Urednice prenosa su Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.