Božić u ratnoj zoni – mir svetu za vreme svetskog rata

Jedna od najdirljivijih epizoda Prvog svetskog rata na Zapadnom frontu bilo je čuveno „božićno primirje“ u decembru 1914. godine, kada su francuski, nemački i britanski vojnici spontano prekidali vatru i izlazili u ničiju zemlju da čestitaju Božić svojim neprijateljima sa druge strane rova. Ova pojava je bila toliko masovna da je ozbiljno zabrinula vojne komande, koje su se postarale da se narednih godina oko Božića ništa slično ne ponovi.Priča o vojnicima koji spontano odlažu oružje i odlučuju da bar jedno veče budu prosto hrišćani nosi u sebi duboku biblijsku simboliku i u naše cinično vreme deluje jednako neverovatno kao umetničke predstave o horovima anđela i životinjama koje dolaze da se poklone Spasitelju. U tim pričama dobijamo suštinu hrišćanstva – svojevrsno metafizičko iščašenje čoveka iz heteronomije njegovih životnih okolnosti i stremljenje da se vrlinom i čestitošću bude sličan Bogu. Ova transformacija čoveka se u Rimskom carstvu prvih vekova posle Hrista manifestovala kao svojevrsna etička revolucija, ali ona je istovremeno nešto kroz šta svaki hrišćanin prolazi svakodnevno, boreći se protiv spoljnih stihija i sopstvenih životnih strasti, pri čemu ni jedne, ni druge nigde nisu toliko jake kao u ratu.

Stoga, dok čekamo Božić u svojim mirnim i toplim domovima i svojim bezbednim hramovima, ima smisla misliti i moliti se za našu pravoslavnu braću koja Božić dočekuju u ratnim zonama Ukrajine, Sirije i Palestine, i podsećati se koliko su životne dileme sa kojima se suočavaju nalik na sudbine prvih hrišćana.

Šta je politički revolucionarno, a šta metafizički neverovatno u hrišćanskom utemeljenju čoveka, kako je Hristov dolazak preobrazio ljudsku civilizaciju i istoriju, kako su rani hrišćani mirili svoju radikalnu veru sa kompromisima života u svetu i šta od njih možemo naučiti mi u XXI veku pitaćemo profesora Novog zaveta sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu Predraga Dragutinovića.

Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić