Filozofija i zdravlje – od harmonije sa svemirom do heteronomije telesnosti

Filozofsko traganje za mudrošću tradicionalno je shvatano kao nešto što podrazumeva manje ili više asketsko odbacivanje heteronomije telesnog i uzdizanje iznad pojavne stvarnosti u domen čiste umstvenosti i transcendencije. Ova vrsta odnosa može se uočiti u različitim filozofskim disciplinama – epistemologija je tragala za mogućnostima saznanja koje prevazilazi hronično nepouzdana čula, estetika je stremila idealnoj lepoti koja nije vezana za afektacije pojedinačnim predmetima ili osobama, a etika je razmatrala mogućnosti postizanja vrline i sreće kroz oslobađanje od okova materijalnih potreba i organskih nagona.
Ovaj shematizovani pogled na filozofiju lako se odbacuje ulaženjem u bilo koje klasično filozofsko delo. Ne samo da su i Platon i Aristotel insistirali da je za postizanje duhovnog mira neophodno, ne negirati, već negovati telo i brinuti o njegovim potrebama, već su se veoma često koristili medicinskim paradigmama i primerima da bi efektno ilustrovali svoje teorijske uvide. Kako se filozofija razvijala, a nauka napredovala, menjale su se i predstave o tome kako ovaj odnos duhovnog i telesnog treba uskladiti, pa smo tako imali viševekovne periode tokom kojih se filozofska (i teološka) teorija sa svojim postulatima i tabuima uplitala u medicinsku praksu, dok danas živimo u vremenu u kome se medicinske prakse u sve većoj meri nameću teorijskim disciplinama kao što su sociologija, psihologija, antropologija, pa čak i etika. Psihičko zdravlje u toj novoj podeli često se svodi na nekakav neurofiziološko-hormonalni balans, a briga za (besmrtnu) dušu i njena stremljenja ostaje skoro zaboravljena. Telesno zdravlje, nekada zamišljeno kao odskočna daska za dušu na njenom traganju za transcendentnim pretvara se u novu „tamnicu duše“, vraćajući nas ponovo počecima u filozofiji pitagorejaca i Platona.
Kako se filozofija odnosila prema zdravlju u antici, a kako se odnosi danas, kako su se pojmovi harmonije i lečenja prenosili iz antike do modernog doba, da li su duša i telo u ovom odnosu u međuvremenu zamenili mesta i koliko je zdrava moderna briga o zdravlju pitaćemo filozofa Vuka Trnavca.
Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić