Zlatiborizacija protiv džentrifikacije – estetika arhitekture i ideologija urbanizacije

Redak je slučaj da se u srpskoj javnoj upotrebi pojavi estetski termin ponikao iz srpskog jezika, koji pritom opisuje potpuno lokalni estetski fenomen, ali upravo to se dogodilo sa „zlatiborizacijom“. Ovim pojmom se imenuje naročita, srpska vrsta „divlje urbanizacije“ (koja je sama po sebi samoprotivrečan pojam), a po uzoru na višedecenijsko pretvaranje planine Zlatibor iz ušuškanog planinskog vikend-naselja u turističku metropolu koja je po broju noćenja ubedljivo najpopularnija destinacija van velikih gradova. Ono što „zlatiborizaciju“ razlikuje od drugih, sličnih oblika turističke komodifikacije jeste njena specifično srpska estetika, koja podrazumeva da se urbanizacija planine sprovodi po ukusu srpskog turiste i na osnovu srpskih preferencija u građevinarstvu i urbanizmu. Pritom treba naglasiti da je u pitanju naglašeno negativan pojam koji podrazumeva uništavanje prirodne sredine, betoniranje zelenih površina i pretvaranje prirodnog raja u turistički pakao, ali zbog tog „srpskog formata“ u kome se sprovodi, kritike „zlatiborizacije“ lako otklizavaju u retoriku tzv. „autošovinizma“, jer se podrazumeva da je nebriga prema okolini i razobručeni investitorski kapitalizam nešto što predstavlja simptom naročitog „srpskog“ (ili „balkanskog“) primitivizma, zaostalosti i tehničke nepismenosti.
Naspram („ruralne“ i „srpske“) „zlatiborizacije“, po starim gradskim jezgrima i industrijskim zonama svedočimo drugom obliku urbanističke reestetizacije životnog prostora, poznate pod nazivom „džentrifikacija“. U pitanju je globalni fenomen, koji podrazumeva da se neki zapušteni kraj grada sa svojim ofucanim i rustičnim „šmekom“ (još jedan estetski pojam) pretvara u centar kulturnog života (zahvaljujući popularnim klubovima i kulturnim centrima koje ispod žita sponzorišu vlasnici nekretnina), da bi se zatim (nakon par investitorskih projekata) preko noći pretvorio u luksuzno naselje koje u celom gradu podiže cenu nepokretnosti i troškova života. Iako su „zlatiborizacija“ i „džentrifikacija“, zapravo, dve strane istog novčića neobuzdanog liberalkapitalizma, jedna od njih je u javnom diskursu prezrena i prokazana, dok o drugoj govore skoro isključivo teoretičari – baš kao što su jadikovke na račun centra opštine Čajetina neuporedivo češće od kritika na račun izgradnje K-distrikta u zoni zaštićenog spomenika kulture izuzetnog značaja u Beogradu.
Šta je zlatiborizacija, a šta džentrifikacija, zašto su neke divlje urbanizacije rođene pod srećnom zvezdom, a neke ne, koliko estetika ima uticaja na urbanizam, a koliko urbanizacija na estetiku, i koliko je naše građevinarstvo ideologizovano, razgovaraćemo sa arhitektom Milutinom Vukoičićem.
Autor „Gozbe“: Nikola Tanasić