Dirljiva priča o putu ka iskupljenju osuđenika na smrt

Najizvođenija savremena opera u poslednjih dvadesetak godina, premijerno izvedena u San Francisku 2000, a u Metropolitenu prvi put na otvaranju tekuće sezone, predstavlja adaptaciju revolucionarnih memoara sestre Helen Prežan, koji su takođe inspirisali izuzetno uspešan i kulturološki značajan film reditelja Tima Robinsa sa Šonom Penom i Suzan Sarandon u glavnim ulogama. Priča govori o ulasku sestre Prežan u svet koji okružuje osuđenike na smrtnu kaznu, u kome je najpre duhovni savetnik jednog zatvorenika, a zatim polako, ali neumoljivo, postaje podrška svima koje čeka ista sudbina. Ono zbog čega su knjiga i film privukli tako veliku globalnu pažnju, upravo je i ono što je ovo delo učinilo tako prirodnim izborom za opersku scenu; a to su moralna složenost i duboka nijansiranost tema i likova. U pretvaranju izvornog materijala u upečatljiv pozorišni komad, kompozitor Džejk Hegi i libretista Terens Mek Neli spojili su dvojicu zatvorenika o kojima se govori u knjizi u jedan izmišljeni lik, Džozefa De Rošea, dok je Hegi napisao partituru koja podseća na stil pisanja i govora sestre Helen: direktan, neusiljen i nepokolebljivo iskren, ali ne bez dubokog razumevanja ljubavi i čovečnosti u svakom od nas.

Inače, Sestra Helen Prežan (r. 1939) postala je monahinja u Kongregaciji sestara Svetog Josifa sa 18 godina i započela je svoju službu među osuđenima na pogubljenje 1982. Svoja iskustva je, osim u knjizi Mrtav čovek hoda, zabeležila i u kasnije objavljenoj autobiografiji Vatrena reka: Moje duhovno putovanje (2019), u kojoj detaljno opisuje svoje buđenje i osvešćivanje u hrišćanskoj doktrini socijalne pravde.

Šezdesetdvogodišnji američki kompozitor, Džejk Hegi poznat je po svom orkestarskom i horskom stvaralaštvu, saradnjama ostvarenim sa raznovrsnim umetnicima i posebno zahvaljujući scenskim delima, među kojima se (osim opere Mrtav čovek hoda) izdvajaju i Mobi-Dik iz 2010. i  It's a Vonderful Life iz 2016. Libretista Terens Mekneli, koji je 2020. preminuo u 82.godini, bio je vodeći američki dramaturg, scenarista i dobitnik brojnih nagrada Toni i Drama Desk za drame kao što je Ljubav! Hrabrost! Saosećanje! (1995) i mjuzikli Poljubac žene pauka i Ragtime iz 1998. godine. Meknelijeva posvećenost operi bila je očigledna u njegovim predstavama Lisabonska travijata (1989) i Masterclass (1995), kao i u njegovom učešću u Operskom kvizu tokom subotnjih radijskih prenosa iz Metropolitena.

Opera Mrtav čovek hoda, iako zasnovana na događajima iz stvarnog života iz kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih, premeštena je u savremeno doba, jer su pitanja o vrednosti i moralu smrtne kazne i dalje relevantna. Same lokacije evociraju stvarna mesta iz života sestre Helen: Kuću nade, u veoma siromašnom kraju Nju Orleansa; dugačak put ka državnom zatvoru Luizijane u Angoli; sam zatvor, koji je i dalje najveći američki objekat sa maksimalnim obezbeđenjem u kome na izvršenje kazne čekaju osuđenici na smrt.

Predstavljajući ovu tako američku priču, Hegi je komponovao partituru uronjenu u američki narodni muzički jezik (izgrađenu oko likova i njihovih unutrašnjih sukoba), a ne otvorenu debatu o smrtnoj kazni. Uloga sestre Helen je napisana za lirski mecosopran, sa preovlađujućim nižim registrima, kojima se dočarava suštinska prizemnost lika, dok se gornji opseg koristi kako bi se izrazio njegov idealizam. Muzika Džozefa De Rošea ga u početku prikazuje kao okorelog kriminalca – sa oštrim, kratkim frazama – ali postepeno otkriva njegove strahove, krhkost i urođenu ljudskost. Obe uloge zahtevaju klasični operski vokalizam, možda najviše u duetu na vrhuncu II čina, kada ponovo proživljavaju detalje Džozefovih užasnih zločina i emocija koje su usledile. Važna uloga Džozefove majke, pisana je za mecosopran koji svojim glasom uspeva da prenese duboku patetiku, ali i da izrazi i tekst i podtekst svojom muzikom. Partitura se, međutim, ne zaustavlja na portretima likova: ambijentalna muzika takođe ima veliki značaj, uključujući pesme na radiju u autu, rokenrol u stilu Elvisa Prislija i himnu tradicionalnog zvuka čije se značenje menja kada se čuje u različitim situacijama — ona je radosna proslava kada je izvodi školski hor, ali dobija značenje duboke meditacije kada je a cappella peva sestra Helen na kraju opere.

Operu Mrtav čovek hoda je na scenu Metropolitena 26. septembra 2023. godine postavio Ivo van Hove. U njoj Džojs Di Donato tumači ulogu sestre Helen, Rajan Mek Kini je Džozef de Roše, Latonja Mur je Sestra Rouz, a Suzan Grejem, koja je pre 20 godina igrala Sestru Helen, tumači De Rošeovu majku. Ansamblom Metorpolitena diriguje Janik Neze Segen.

Urednice prenosa su Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.