Kulturni dijalog naspram kulturnih ratova – istočna perspektiva

Postoje li alternative večnim ciklusima nasilja, rata i krvne osvete? U onoj meri u kojoj je cela planeta globalizovana na temeljima zapadne tehnokratije, čini se da sve zemlje sveta svoju (kulturnu) politiku zasnivaju na manje ili više prikrivenom siledžijstvu i sebičnim interesima.

Prethodnih nedelja na naše oči je tinjajući izraelsko-palestinski sukob eskalirao u mučno krvoproliće u pojasu Gaze i oko njega. Mada se ovaj konflikt (s pravom) može tumačiti kroz više različitih paradigmi, ne treba nikada zaboraviti da su njegovo rodno mesto „tragovi nečovještva” koje su iza sebe ostavile evropske kolonijalne sile, niti treba zaboraviti da je u pitanju temeljni nesporazum jednog evropskog i jednog orijentalnog društva.

Neko bi rekao da u tome nema ničeg novog, da su odnosi različitih kultura i civilizacija (u Palestini, ili bilo gde drugo) uvek bile sklone skliznuću u „prirodno stanje” i da „dijalog” može da postoji samo ako rat nije u interesu snage koja je u sukobu najmoćnija. Ili je to, ipak, jedna tipično zapadnjačka predstava?

Dve zasebne civilizacije – indijska i kineska – same sastavljene od šarenila kultura, jezika i religija koje ni po čemu ne zaostaju za evropskim, izbavljene iz kandži kolonijalizma pre jedva nešto više od pola veka, nastoje da nađu sopstveni put u rešavanju večnih problema svakog društva u istoriji. U tom procesu, one iz decenije u deceniju sve više daju globalnoj kulturi nego što od nje primaju, a kulturnu interakciju sa Zapadom, makar u onoj meri u kojoj im se više ništa ne može nametati, sve više pretvaraju u istinski dijalog.

O tome kako se zapadna kulturna najezda na kolonije pretvorila u kulturni građanski rat kod kuće, kako umetnici u Palestini i Izraelu traže izlaz iz ciklusa nasilja za koji su zakovani, a kako kulture Južne i Istočne Azije traže svoje mesto i priznanje pod globalnim suncem, razgovaraćemo sa scenaristom i filmskim umetnikom, profesorom scenarija i istorije filma na Univerzitetu tehnologije Svinburn u Melburnu (Australija), i čovekom sa širokim ličnim iskustvom kultura tzv. „globanog Juga” – Borisom Trbićem.

Autor Gozbe: Nikola Tanasić