Toska

Jedna od najpopularnijih i najizvođenijih opera svih vremena, „Toska” je, bez sumnje, i jedna od najdramatičnijih među svim Pučinijevim delima. Za njen nastanak vezana je anegdota po kojoj je kompozitor 1889. godine gledao u Milanu Saru Bernar u istoimenom komadu Viktorijena Sardua, te je uprkos nepoznavanju francuskog jezika, impresioniran njenom glumom, rešio da komponuje operu zasnovanu na toj drami izjavivši: „U ’Toski’ vidim operu koja mi je potrebna”. Projekat je napustio zbog nekih nesporazuma, ali se 1895. vratio ovoj ideji i dobivši dozvolu od pisca, započeo komponovanje. Delo je bilo završeno 1899, a premijera održana 14. januara 1900. godine u Rimu u teatru Konstanca. Publika je odmah zavolela ovu operu koja je danas neizostavni deo repertoara teatara širom sveta.

Glavni likovi u ovoj snažnoj melodrami o strasti i moći su:  impulsivna diva Florija Toska i njen ljubavnik idealističkih pogleda i stavova ‒ slikar Mario Kavaradosi, dok njihovu sreću osujećuje Skarpija, zli šef policije, koji Tosku želi za sebe.

Opera ima snažnu političku potku jer je radnja smeštena u doba Napoleonovih ratova (koji su doneli promenu režima na Apeninskom poluostrvu) i to u okviru 24 sata: od jutra 17. juna 1800. do zore sledećeg dana. Prvi čin se odvija u crkvi Sant Andrea dela Vale, drugi u Palati Farneze, a treći u zamku Sant Anđelo.   

Radnja započinje dolaskom revolucionara Anđelotija u crkvu u kojoj slikar Mario Kavaradosi slika fresku Marije Magdalene inspirisanu likom markize Atavanti. On je pristalica republikanaca i obećava Anđelotiju da će mu pomoći da se sakrije od uhoda surovog šefa policije, barona Skarpije. Tajni slikarevi dogovori kao i markizin lik koji vidi na slici, bude ljubomoru kod Kavaradosijeve ljubavnice, slavne pevačice Florije Toske, za kojom žudi i Skarpija, ne prezajući ni od čega kako bi je imao za sebe. On hapsi Kavaradosija pod optužbom da sarađuje sa pobunjenicima i preti Toski da će ga ubiti ukoliko ne pristane da bude njegova. Ona naizgled pristaje na ucenu tražeći zauzvrat pomilovanje za Kavardosija, a potom ubija Skrapiju. Međutim, baron nikada nije nameravao da poštedi svog suparnika, te streljački vod pred Toskinim očima ubija čoveka koga voli. Kada užasnuta shvati obmanu, Toska odlučuje da se u smrti pridruži voljenom Mariju i baca se sa zidina tvrđave.

 Opera je komponovana po libretu koji su uobličili Luiđi Ilika i Đuzepe Đakoza, ali je zanimljivo da je bilo raznih ideja o samom završetku dela. Ilika je zamislio uobičajenu opersku scenu ludila, ali se tome žestoko usprotivio sam Viktorijen Sardu predlažući da Toska na kraju skoči u Tibar. Situaciju je dodatno komplikovalo uplitanje Pučinija u pisanje libreta. Na kraju su iz teksta izbačene brojne sporedne ličnosti, izostavljene su sve manje značajne epizode i sve je svedeno na tri zaokružena čina i na tri glavna lika čiji su portreti snažno oslikani. Barona Skarpiju Pučini boji grubim harmonijama i deklamacijom, prikazujući ga kao moćnika, sadistu i kalkulantskog razvratnika koji čak i mrtav odnosi pobedu, a nasuprot njemu je Kavaradosi, umetnik plemenitih pobuda, čiji je part lirski sa prelepim arijama i duetima. Lik glavne junakinje je krajnje životan i plastičan. U prvom činu Toska je ljubomorna žena koja voli da flertuje, u drugom je borbena, ispunjena mržnjom, a u trećem puna ljubavi i konačno očajanja.

Opera „Toska” je ponekad opisivana kao vagnerovska jer u njoj postoje lajt-motivi koji su vezani za određeni predmet, osobu ili ideju, ali je ona zapravo odličan  primer stila verizma čije su tipične muzičke karakteristike jasno istaknute. Između ostalog, to su kratke arije ispunjene sirovim emocijama i upotreba parlata u trenucima napetosti, dok je u ime te verističke ideologije Pučini eksponirao gotovo sve prepoznatljive dramske elemente ovog pravca: ljubomoru, erotsku požudu, mučenje, pokušaj silovanja, ubistvo, pogubljenje, samoubistvo.

Očekivano, opera donosi i Pučinijev beskonačni dar za pisanje zanosnih melodija. Pznata je po dvema izuzetnim arijama: Toskinoj Vissi d`arte (Živela sam od umetnosti) i Kavaradosijevoj E lucevan le stele (Sijale su zvezde), koje i danas spadaju među najpoznatije melodije u čitavom operskom svetu. Prvu peva Toska u drugom činu: kada shvati da su ona i njen ljubavnik u milosti Skarpije, ona se moli razmišljajući o svojoj mračnoj sudbini i pitajući se zašto ju je Bog naizgled napustio. (Zanimljivo je da je ovaj očaravajući trenutak tako intenzivnih emocija umalo izostao zahvaljujući Pučiniju, koji je verovao da arija „zaustavlja radnju”.) Srceparajuća Kavaradosijeva arija je njegov oproštaj od života. On je peva dok čeka pogubljenje. Priseća se detalja svojih sastanaka sa Toskom, zvuka njenih koraka, mirisa noćnog vazduha...

Među ostalim fragmetnima se izdvaja i izuzetno impresivni Te deum koji zatvara prvi čin i u kome se suprotstavlja svetovno i profano. Dok ceo hor peva ovu crkvenu himnu, Skarpija ushićeno iščekuje svoje osvajanje Toske, u pratnji ogromnih orkestarskih snaga, orgulja, crkvenih zvona i topovske paljbe na svaka četiri takta (što signalizira da je zatvorenik Anđeloti pobegao). Kada je pisao ovu muziku, Pučini je istraživao melodije na koje je himna postavljena u rimskim crkvama i prilagođavao je tačnoj visini tona velikog zvona bazilike Svetog Petra. U ovom odseku i Skarpija otkriva svoju pravu prirodu, što uvek deluje šokantno. Zloba njegovih planova stoji nasuprot verskoj ceremoniji. Na vrhuncu on uzvikuje: „Toska, zbog tebe ću zaboraviti na boga!”.

Operi „Toska” popularnost dodatno obezbeđuje i vrhunski napisana partitura bogate melodije, spretno oblikovana u teatarskom smislu. Ona je neobično izazovna, izuzetno snažna drama u kojoj muzika slušaoca zgrabi u prvom trenutku i drži prikovanim za sva događanja, od uzbudljivog početka do šokantnog kraja.

U direktnom prenosu iz Metropolitena moći ćete da slušate ansambl koji predvode Anđela Georigu u naslovnoj ulozi, Metju Polencani kao Kavaradosi i Željko Lučić kao Skarpija. Dirigovaće Domingo Hindojan.

U pauzama možete slušati razgovore sa protagonistima i najavu narednog prenosa, a urednice su Gorica Pilipović i Maja Čolović Vasić.