Sofija Lukman: Priča o Milevi Marić i Albertu Ajnštajnu

Gost naše emisije Govori da bih te video, Sofija Lukman, briljantan pedagog, reditelj tekstopisac i osnivač dramsko pedagoškog studija „Dečiji osmeh", govori o svom istraživačkom radu i uvidima koji su utkani u njenu predstavu: „Priča o Milevi Marić i Albertu Ajnštajnu", koja je dobila je nagradu švajcarskog Instituta koji nosi ime nobelovca Alberta Ajnštajna, priređenoj 2005. godine, povodom proslave stogodišnjice od objavljivanja Teorije relativitita. Sofija Lukman u ovoj predstavi bacila je snažno svetlo na ulogu i značaj Mileve Marić Ajnštajn u svetskoj nauci, koji je pripisan Albertu Ajnštajnu.

Kada je direktor ovog Instituta Herman Birke odlazio u penziju, priznao mi je da je 99 odsto njegovih zaposlenih bilo vezano za Alberta, ali da je, posle svega što smo radili, odnos bio 80:20 za Milevu.

„Priča o Milevi Marić i Albertu Ajnštajnu" počinje kada su dva studenta 1896. zajedno ušla na švajcarski univerzitet. Jedna je bila Mileva Marić, dvadesetogodišnja Srpkinja; drugi, Albert Ajnštajn, 17-godišnji Nemac. Studirali su fiziku, pohađajući neke od istih kurseva, dobijajući uporedive rezultate. Učili su zajedno, zaljubili se, venčali. Njihova pisma, sećanja poznanika i biografije, objavljeni decenijama potom, govore neumoljivim jezikom činjenica: zasluge za Ajnštajnove zapanjujuće doprinose fizici treba pripisati Milevi Marić, i tu istinu koja se probija i u najznačajnijim naučnim centrima u svetu najbolje oslikava Ajnštajnov citat iz 1905. (preveden sa nemačkog originala): „Za sve što sam postigao u životu moram da zahvalim Milevi. Ona je moj genijalni inspirator, moj zaštitnik od nedaća života i nauke. Bez nje moj posao nikada ne bi bio ni započet ni završen.".

Autor emisije je Biljana Đorović.

Foto: Mileva i Albert Ajnštajn, 1900., Vikipedija

Foto: Sofija Lukman, privatna arhiva