Hiralnost u prirodi

Sagovornik: prof. dr Dušan Sladić, Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Све епизоде серијала Аудио подкаст

Pojam hiralnost označava asimetriju usled koje se neki objekat ne podudara sa vlastitim likom u ogledalu. Naziv je 1893. godine predložio lord Kelvin, po grčkoj reči za ljudsku šaku - jedan od najočiglednijih primera istoimenog svojstva. Hiralnost šake onemogućava nas da se desnicom rukujemo sa nečijom levicom ili da na desnu šaku navučemo levu rukavicu i obratno. Osobina hiralnosti ima svoj formalni matematički opis i umnogome prožima prirodne nauke. Tako u fizici elementarnih čestica ove poseduju hiralno svojstvo označeno kao spin i definisano određenim kvantnim brojem, dok hemija poznaje mnoštvo jedinjenja čiji su molekuli hiralni na osnovu prostornog rasporeda atoma koji ih sačinjavaju. Takva jedinjenja, u zavisnosti od orijentacije njihovih asimetričnih molekula, mogu da postoje u više formi koje se nazivaju enantiomerima i različito međudejstvuju sa polarizovanom svetlošću.
Ovo, između ostalog, važi i za makromolekule koji čine osnovu bioloških procesa, te je hiralnost od neposrednog značaja za žive organizme. Štaviše, hemijske reakcije neophodne za život bile bi nemoguće kada svi (ili gotovo svi) molekuli aminokiselina i ugljenih hidrata ne bi bili okrenuti na istu stranu ‒ koja se po konvenciji u prvom slučaju označava kao „leva" a u drugom kao „desna". Poreklo ove istovetne hiralnosti (ili homohiralnosti) u biologiji još uvek nije razjašnjeno i lako je moguće da u sebi krije neke od ključeva za razumevanje velike zagonetke postanka života.

Razgovor je prvi put emitovan 9. aprila 2017.

Muzički urednik: Predrag Vasić
Ton-majstor: Goran Ivković
Autor emisije: Srđa Janković