Diplomatija za duduke

Gost Đorđe Lukić

„Ne samo da diplomatija ᾿nije za svakog᾿, nego se može slobodno reći da je mali broj ljudi koji zaista imaju dara i znanja za taj posao. Naravno, mnogo je teže reći kakvi su ili kakvi bi trebalo da budu ti ljudi...
Ukratko, treba biti čovek naročite vrste a nimalo ne ličiti na to, nego uvek u svemu imati izgled običnog, prosečnog čoveka. Stotinu sposobnosti treba imati, ali strogo i na sto načina doziranih. Uopšte bi se za tu vrstu ljudi moglo kazati da je njihova sposobnost više u dobrom i pravilnom srazmeru nego u vrednosti tih osobina samih. Otprilike tako da svaka pojedina od njihovih osobina bude osrednja, a celina koju one čine da bude originalna i iznad osrednjosti". Ovim rečima Ive Andrića počinje knjiga „Diplomatija za duduke" dugogodišnjeg diplomate Đorđa Lukića.
Posle trideset sedam godina službovanja u Zambiji, Tanzaniji, Namibiji, Ugandi i Finskoj, svoje bogato iskustvo Đorđe Lukić pretočio je u nekoliko knjiga: „Diplomatski rečnik", „Mali diplomatski leksikon" i sada u „Diplomatiju za duduke" o kojoj govorimo u današnjem Stepeniku.

Autor: Svetlana Jajić