Hipokratija

Gost današnje Hipokratije je dr Vuk Stambolović, profesor Medicinskog fakulttata u Beogradu. 
Bavljenje alternativnom medicinom je u Evropi regulisano na više načina. U nekim zemljama njome se mogu baviti samo lekari i terapeuti koji imaju odgovarajuće obrazovanje iz terapije kojom se bave. Takav je slučaj u Belgiji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Irskoj, Malti, Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Rusiji, Finskoj, Holandiji, Švajcarskoj i Švedskoj. Postoje i primeri da se alternativnim terapijama formalno mogu baviti samo lekari, ali da je sudska praksa tolerantna prema radu alternativnih terapeuta. To se praktikuje u Austriji, Italiji, Litvaniji, Francuskoj i Španiji. Kada je reč o troškovima lečenja, privatno zdravstveno osiguranje pokriva delimično ili potpuno troškove lečenja alternativnim terapijama u Austriji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Irskoj, Luksemburgu, Malti, Nemačkoj, Norveškoj, Finskoj, Holandiji i Švajcarskoj. Državno osiguranje pokriva, najčešće delimično i pod određenim uslovima, troškove lečenja alternativnim terapijama u Austriji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Malti, Holandiji, Norveškoj, Švedskoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji.
Terapije alternativnim metodama koristi veliki broj ljudi širom sveta. U Nemačkoj ih koristi čak 70 odsto stanovništva, u Americi 42 odsto. Širenju alternativne medicine doprineo je razvoj njenih institucija, visokih škola, međunarodnih časopisa, kao i nacionalnih istraživačkih centara. Štaviše, predmete posvećene alternativnim terapijama uvode i fakulteti zvanične medicine. Prema podacima iz 2005. godine, od ukupno 124 medicinska fakulteta u Americi, njih 95 su u svom nastavnom programu imali predmete o alternativnim terapijama.
Alternativna medicina je neškodljiva, jeftinija i delotvornija od zvanične. Prema ovogodišnjem planu i programu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, odvaja se oko 230 evra za zdravstvenu zaštitu po stanovniku. Srbiji su stoga potrebne zdravstvene tehnologije koje su jefine, a u isto vreme delotvorne i neškodljive. To su upravo tehnologije alternativne medicine, koje se koriste ne samo u nerazvijenim zemljama Azije, Afrike i Južne Amerike nego i u najbogatijim zemljama Evrope i Severne Amerike, koje za zdravstvenu zaštitu odvajaju više od 2000 evra po stanovniku godišnje. Često sam spominjao primere iz Zapadne Evrope, ali navešću i jedan iz susedstva. Prema rezultatima istraživanja sprovedenog u Zagrebu 2001. godine, u kome su beleženi troškovi homeopatskog lečenja pacijenata sa anginom pektoris, ustanovljeno je da je samo u lekovima godišnja ušteda sredstava po pacijentu iznosila 355 evra. Nadalje, predrasuda je da nema egzaktnih dokaza o efikasnosti metoda alternativne medicine. U Kohrenovoj biblioteci medicine zasnovane na dokazima, nalazi se više od 4000 kliničkih eksperimenata o delotvornosti alternativnih terapija. Svetska zdravstvena organizacija je maja 2003. godine, na zasedanju 56. skupštine svetskog zdravlja, podržala korišćenje alternativne ili komplementarne medicine u sistemima nacionalne zdravstvene zaštite u 11 tačaka i naložila generalnom direktoru SZO-a da "pomogne napore država članica u formulisanju nacionalne politike o tradicionalnoj, komplementarnoj i alternativnoj medicini".

Emisiju pripremaju prof. dr Momčilo B. Đorđević i prof. dr Aleksandar Petrović.