Hipokratija

Gosti emisije su profesorka Danica Grujičić, specijalista neurohirurgije i direktorka Centra za neuroonkologiju KCS i docent dr Vladimir Papić, specijalista neurohirurg i direktor Neurohirurške klinike u Novom Sadu. 

Priča o dubokoj stimulaciji mozga (DSM) je fascinantni primer zajedničkih, dugotrajnih i često neshvaćenih napora istraživača iz polja eksperimentalne neurologije i kliničara - praktičara, koji su zajedno sa svojim bolesnicima vodili borbu kako bi ukrotili ili makar ublažili nevoljne pokrete tela, ali i poremećaje sticanja i korišćenja znanja, tj. kognicije. Prošlo je mnogo godina dok nisu identifikovani centri u mozgu, odgovorni za emitovanje elektrohemijskih signala kojima se regulišu harmonični, uglavnom nevoljni pokreti tela i njegovih udova. Vremenom je postalo jasno da se iz duboko (u samom centru mozga) smeštenih grudvi neurona emituju elektrohemijski impulsi nedovoljnog inteziteta, a uz to i sa mnogo šumova nejasnog uzroka, Jedino rešenje za taj problem bila je duboka električna stimulacija neuronskih grudvi, tj. jedara u mozgu. DSM je u suštini tehnički neurohirurški postupak kojim se potkožno, ispod ključnjače, implantira medicinska naprava poznata kao neurostimulator ( neki je nazivaju i moždanim pejsmejkerom) koja kroz elektrode šalje električne impulse do cilja, tj. specifičnih moždanih jedara.
DSM je prvo primenjen 1993. godine u SAD jer je tamo bilo najviše istraživačkog rada, ali i najviše finansijskih mogućnosti. Danas u svetu, pretežno na severnoameričkom kontinentu i u Evropi, ulicama šeta oko 90 000 ljudi kojima se život potpuno promenio otkad u mozgu imaju elektrode koje emituju precizno određene električne impulse i stimulišu one zone zbog čijih su slabih i nepravilnih impulsa, nevoljni pokreti tela i udova ruinirali mnogo starih ali i mladih života.

I pored očigledih efekata i koristi od DSM, samo ograničeni broj medicinskih centara u EU koristi ovaj metod. Razlog je ekonomski, ali i nedostatak stručnjaka obučenih za taj posao. Velika je sreća za Srbiju što će u godini koja je ispred nas i u Beogradu početi primena DSM. Do sada su bolesnici kojima je bila neophodna DSM slati u Prag o trošku RFZO. Međutim, otkad je počeo sa radom Centar za gama nož u Beogradu, koji po svojoj metodologiji identifikacije relevantnih centara u mozgu ima mnogo sličnosti sa DSM, stvorene su mogućnosti i za DSM. I jedan i drugi neurohirurški postupak pripadaju stereotaksičnoj hirurgiji u trodimenzionalnom prostoru.

O DSM će više govoriti naši današnji gosti.

Emisiju priprema i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević.