Gozba

"Totalitarni vladari biraju iz stvarnosti elemente od kojih grade svoju fikciju, izoluju ih i generalizuju, tako da oni uopšte više ne podležu proveri putem iskustva: postaju nedostupni rasuđivanju. Elementi stvarnosti se, dakle, koriste, ali se u isto vreme i prevazilaze - i u tome se sastoji umeće totalitarnih vladara. Pomoću takvih generalizacija totalitarna propaganda uspostavlja svet koji može da parira stvarnom, a čiji je, opet, glavni nedostatak to što nije logičan, konzistentan i organizovan."
(Hana Arent)

Hana Arent je krejnje precizno i tačno uočila da totalitarizam odlikuje nesloboda, ali i da se u takvim sistemima ne vlada samo tako što se koriste spoljašnja sredstva prinude i ogoljenog nasilja, već „zahvaljujući posebnoj ideologiji i mestu koje ona ima u tom aparatu represije, totalitarizam je otkrio način da vlada ljudima i da ih teroriše iznutra." A totalitarni vođa samo je funkciner mase. Kao takav „on se u svako doba može zameniti, tako da u istoj meri zavisi od "volje" masa koje otelovljuje koliko i mase zavise od njega." Lojalnost je, dakle, obostrana. Kao što se od mase zahteva besprekorna lojalnost vođi, tako i vođa mora stalno da pokazuje privrženost masi.

Ako je za određenje totalitarnosti ključna stvar nedopuštanje suštinskih promena unutar samoga sebe, može se uvideti da i tzv. liberalno-demokratski sistemi različitim eufemizmima tu nepromenljivost predstavljaju kao promenljivost, promovišući različite vrste sloboda koje su u velikoj meri samo simulacija slobode.

U emisiji Gozba o problemu totalitarnosti i medija, razgovaramo sa Vlatkom Ilićem, docentom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Autor i voditelj je Aleksandar Lukić