Gozba

Njegoševa filozofija slobode

„Upitam ga: 'Gospodaru, viđu da ćete umrijet, nego što ću ja sad?' A on se uspravi i sjedne na postelju, pa mi počne govorit: 'Ja ti sad ne mogu pomoć ništa, no ti ove najposljednje riječi od mene: moli se Bogu i drž se Rusije.'"

Nije neobično što je jedan vladika (Petar I Petrović Njegoš) na samrti savetovao svom nasledniku (Petar II Petrović Njegoš) da se moli Bogu. Interesantan je drugi deo saveta - da se u svojoj vladavini osloni na Rusiju.

Reči Petra Prvog izražavale su s jedne strane postojanje državotvorne svesti, iako Crna Gora u to vreme nije bila država i smatrana je u međunarodnim odnosima delom turske teritorije, a sa druge strane, put kojim treba ići u otelotvorenju te svesti. Njegoš se celog života držao tog saveta. Pokazao je to već dve godine kasnije u odgovoru Mehmedu Rešid paši na njegov zahtev da prizna tursku vlast i da se ne uzda u pomoć Rusije:
„Ako li pak digoste vojsku, to znadite dobro da Rusija neće nas tako ostaviti. I ako vi na nas napadnete, mi ćemo prinuđeni biti braniti našu slobodu i nezavisimost koju su i naši prađedovi branili i mlogi žrtvom postali."

Vladika Rade bio je svetovni i duhovni vladar, ali istovremeno i veliki pesnik i filozof romantičarskog duha.

O filozofskim aspektima Njegoševog dela u emisiji Gozba, razgovaramo sa Milom Lomparom, profesorom na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Urednik i voditelj je Aleksandar Lukić