Humoristička emisija

Nekada davno ovo pitanje je za mnoge bilo samo - pitanje vremena. Državne firme ne samo da su othranile većinu porodica, već su mnoge od njih i skućile. To je nažalost, bilo pa prošlo. Danas to stambeno pitanje glasi, otprilike ovako: “OD ČEGA, bre, da platim ovoliku kiriju?! Pa nije ovo Pariz ili Beč, nego Beograd.” I to je tačno. Ali, objasnite vi to studentima, Rusima, domaćim Srbima, lužičkim Srbima i svima ostalima koji opsedaju nekretnine našeg glavnog grada kao nekada reporteri Merilin Monro. Stara dobra ekonomska zakonitost ponude i potražnje kaže da, kada bismo imali previše stanova u ponudi, cena bi neminovno pala. Međutim, to kod nas baš i nije bio slučaj - bar ne u poslednjih pedesetak godina.

I drugo, kao što reče Marija Antoaneta: ''Ako vam je kirija previsoka, a vi kupite stan!''... Šalu na stranu, ovde za nepuna 4 meseca može da se zaradi za kvadrat stana, pod uslovom da se ništa ne troši na hranu, vodu, struju, grejanje i ostale gluposti, uključujući tu naravno i - kiriju. Odnosno, stan od 50 kvadrata može da se zaradi za samo 17 godina, ako nigde ne živite i ništa ne trošite. Ako se radi o paru, na primer, bračnom, to prepolovljava vreme štednje i odricanja na samo 8,5 godina. Čak ne mora da bude bračni, može i vanbračni. A može da bude i nepar, odnosno ljubavni trougao, jer u tom slučaju radi se o pišljivih 6 godina.

Budimo pošteni i iskreni! Nije do cena, do nas je. Jer nemamo te zdrave finansijske navike. Navikli smo da jedemo i pijemo vodu. Hoćemo i voće i povrće, ne možemo da se opredelimo za samo jedno od ta dva. Neki su u tom luksuziranju otišli još dalje, toliko daleko da su kupili čak i automobile. Ehej, ljudi, pa tim suludim potrošačkim tempom nećete uštedeti za stan ni za 39 godina!

Autor teksta: Ognjen Šestić.

Muzički saradnik: Petar Vukosavljević.