Teatar Boljšoj

Čim se u tom obrazloženju pominje jezičko osećanje, koje je kod nas uglavnom klimavo, „pišite propalo“! Kod nas gramatičko rasuđivanje većine nije na osnovu znanja nego se zasniva na uverenju da je pravilno onako kako se govori u svakoj pojedinačnoj srpskoj kući. Zbir tih kućnih pravopisa i gramatika za ličnu upotrebu, i upitna znanja o drugim kulturama, pa čak i ruskoj, stvorili su paralelne pseudo normativne tokove u kojima se Teatar Boljšoj prepoznaje prvo po početnim stihovima jedne Bajagine pesme. A valjda je i tu trebalo da bude – „Ispred Teatra Boljšog“.

S Boljšim teatrom? Ma nema šanse da to prepoznamo u osećaju za jezik. Inače,
čuje se s raznih strana da se sprema neko novo izdanje Pravopisa i da se najavljuju
neka pojednostavljenja, pa ovim putem molim one koji su na tom poslu, da se okanu
više tog našeg jezičkog osećaja. On je u procesu mnogih tranzicija pretrpeo znatna
oštećenja, pa nas upućujte više u pravila a manje u osećaje.

Specijalni gost, glumac Nebojša Milovanović
Autor i urednik - Mirjana Blažić