Odluka je donešena

Odluka je donešena – od danas ću redovno trčati! Danima se premišljam – ima razloga i za i protiv ove ideje. Treba ustajati dva sata ranije, pa posle ceo dan provoditi na poslu. Davno korišćenu opremu za trening treba zameniti novom, nenošenom. I onda – zdrava hrana… a ko je spreman na toliko odricanje? Ipak, jutros u ogledalu gledam sebe obučenog u novu sportsku odeću… spreman sam da dan počnem trčeći. Uzimam jabuku i podsećam sebe da umem da budem zagrizen i istrajem – samo ako se dovoljno zainatim. Ma ne samo da ću da istrajem, nego ću i da zavolim trčanje! Tako obodren, izlazim i stana i eto prve prepreke - komšija Mića nosi tek istrešen tepih i kaže mi: „Komšo, 'ajde da mi pomogneš da prenesem pregršt stvari do stana. Krečimo, pa su sve stvari odnešene u podrumˮ. „Dobroˮ - kažem sebi - „skratiću trčanje, i ovo je neka fizička aktivnostˮ. Stvari su prenešene, a ja sam dobio upalu mišića i izgubio volju za trčanjem. Još kad sam osetio miris peciva iz pekare pored zgrade, iz mene su isparili i poslednji tragovi jutarnje odlučnosti.