Radioteka

Laza Lazarević: „U dobri čas hajduci”

Laza Lazarević se u ovoj priči još jednom pozabavio ksenofobijom, koju je prepoznavao kao način mišljenja i ponašanja kod svojih savremenika, a koja je i njemu samom prilično ograničila životne izbore. Pripovedač ove priče, lekar po struci, priča svoj doživljaj iz jednog sela, na povratku sa jednog od svojih putovanja po Srbiji. Po velikoj letnjoj žezi stigao je u goste porodici Ugričić i dobio priliku da priča sa domaćinovom kćerkom Stanijom. Nagovarao je da ostavi selo i ode u grad, ali je shvatio da devojku nešto vuče da ostane u selu u kojem živi. Kasnije, tokom večeri, čuo je kako njen brat Živko prekoreva sestru što se zaljubila u Timu, pridošlicu u selu, za koga misle da je Nemac samo zato što se doselio iz Vojvodine. Tokom noći hajduci napadaju imanje i upravo Tima uspeva da odbrani Staniju i njenu porodicu i savlada i zarobi hajduke. Sve Živkove optužbe padaju u vodu. Priča ima srećan kraj kojim je pisac razrešio koflikte koje izaziva ksenofobija, barem u umetnosti, ako mu nije uspevalo da to vidi ostvareno u stvarnom životu.