петак, 22.03.2024, 10:05 -> 14:27
Извор: Радио Београд 1
Uoči 25 godina NATO bombardovanja SRJ - „Humanitarna intervencija“ - Grdelička klisura
Poslednji balkanski rat u 20 veku vodio se za Kosovo i Metohiju i završen je NATO bombardovanjem Srbije. Pre 25. godina, 24. marta, NATO avijacija je bacila prve bombe na SR Jugoslaviju. U akciji, koja je cinično definisana kao humanitarna intervencija, zapadna koalicija je tokom 78 dana ispustila tone bombi na civilne, privredne i vojne objekte. Uništena je infrastruktura i stradalo više hiljada ljudi. Grdelička klisura i putnički voz bili su jedna od meta. Na železničkom mostu preko Južne Morave bila je naša novinarska ekipa.
Магазин на Првом
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Jugoslovenska ideja rođena je polovinom 19. veka. Država SHS, odnosno Jugoslavija stvorena je u 20. veku. Kao državna zajednica nestala je početkom ovog veka. Uprkos tome, jugoslovenstvo kao ideja, istorijska činjenica, političko iskustvo, pa i ideologija, prisutni su i dalje u regionu, ili takozvanom ex ju prostoru. Države nastale iz Jugoslavije i njihove nove elite, uglavnom koriste istorijski revizionizam sagledavajući zajedničku prošlost. Savremena srpska istoriografija nedavno je, posle dugo vremena dobila sveobuhvatno delo, koje Jugoslaviju i sve njene faze razmatra sa različitih aspekata i iz više uglova. Institut za savremenu istoriju objavio je knjigu “Jugoslovenska država 1918-2006.”. Njen autor dr Milan Gulić gost je Magazina.
Sukob na istoku Evrope ušao je u treću godinu. Jedna od poslednjih inicijativa koja bi mogla da utiče na dalji tok rata dolazi iz Pariza. Francuski predsednik Emanuel Makron najglasnije zagovara ideju o slanju trupa NATO pakta Ukrajinu, iako u svojoj zemlji nema podršku za to. Koji su Makronovi motivi, da li iza njegove ideje stoje i druge članice tog vojnog saveza i kakve bi bile posledice u slučaju slanja NATO vojske u Ukrajinu, to su pitanja za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića.
U jeku korone, pre tri godine, usvojen je Zakon koji se bavi pitanjem rodne ravnopravnosti i, između ostalog, definiše obaveznu upotrebu rodno senzitivnog jezika. Njegova primena počinje 1.juna i podrazumeva drakonske kazne za one koji ga ne primenjuju. Ovome su se oštro usprotivile Srpska pravoslavna crkva, Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti. Predstavnici ovih institucija u januaru su tim povodom organizovali prvi, a pre nekoliko dana i drugi naučni skup - oba u Narodnoj biblioteci u Beogradu. Tvrde da je uvođenje takozvanog rodno osetljivog jezika protivno Ustavu, ali i srpskoj tradiciji. Pravne, lingvističke i etičke argumente protiv rodno senzitivnog jezika slušajte u temi Marine Bajić.
Autor: Ana Tomašević.
Коментари