Edvard Munk

Osećanja teške depresije, zapitanosti o smislu života, strah, bol, napetost i tuga, samo su deo Munkovog unutrašnjeg sveta koji osećamo na svim njegovim slikama, savremenicima često nerazumljivim i odbojnim. Da li ih je plašila istina ili do te mere izražajno prikazana svest čoveka u panici od života, ali i od smrti? “Patnja koja prožima Munkova dela odaje izrazitu empatiju koju umetnik oseća prema ljudskoj patnji” - beleži istoričarka umetnosti Ada Vlajić. “Posmatraču koji stoji pred slikom Anksioznost naziv slike nije potreban da bi razumeo stanje uma u kome se umetnik nalazio kada je stvarao ovo delo. Anksioznost izvire iz nesigurnih očiju naslikanih prolaznika koje nas posmatraju u iščekivanju odgovora i čita se na njihovim licima. Ova bleda lica prilaze posmatraču kao povorka duhova, kao pogrebna procesija. U njima se mogu pročitati slike njihovih duša. Osećanje uznemirenosti dodatno je pojačano vatrenim nebom prelivenih ekspresionističkih boja u pozadini... kao i tamnih tonova tla... Kako sam kaže, Munk nije želeo da slika muškarce koji čitaju i žene koje pletu, već žive ljude koji dišu, osećaju, pate i vole. On prikazuje ljude skrivene iza svojih nasmejanih maski, u svima njima vidi patnju i bol, vidi blede leševe koji nemirno jure vijugavom putanjom čiji je kraj u grobu.”

Otkuda toliko napetosti, deformisanosti fizionomija prikazanih likova, naglašenih očiju u kojima prepoznajemo strah i borbu sa demonima čovekovog unutrašnjeg bića? Je li to urođeni krik individue pred suočavanje sa životom ili užas doživljenog pretočen u vrisak koji se ne čuje, a koji pogledom na svaku Munkovu sliku, prolama nebo i odzvanja u umu posmatrača. Ovaj kontroverzni umetnik ostavlja nas neme i začuđene pred platnima na kojima priroda i ljudi drhte, nošeni naletima svakodnevice. Šta je to što je izazvalo ovakva osećanja u Edvardu Munku i pokrenulo lavinu nesavladivog straha i bola?

Autor teksta - Aleksandra Jagodić

Glumac - Siniša Ubović.

Urednik - Mirjana Blažić.