Predajući se čitanju

Predavajući izveštaj o radu za prošli mesec, gleda na sat. Tek je jedan. Zagušljivo je u kancelariji, iako se odavno ne puši. Nije do vazduha. Ide u hodnik, pa do kafe-kuvarice da naruči čaj. Poznavajući njenu naviku da priča i odugovlači s kuvanjem, odlazi da opere ruke. Koliko je to minuta? Ni deset. Malo. Još sat i pedeset minuta. Koliko je to pranja ruku? Vraća se u kancelariju s šoljom čaja i seda za kompjuter. Ispovedajući se, kolege pričaju o deci, kući i cenama. Nekad iskidano skakajući s teme na temu ili čak plakajući. Svako ima neki primer. U tome nikad ne učestvuje, jer svoje primere nema. Njihovih mu je preko glave. Neće da živi tuđe živote. Dodavajući minute, vidi da ih je prošlo svega petnaest.