Ana Bolen

U prolećno jutro 1536. godine, žena engleskog kralja Henrija VIII Tjudora, spremala se da iz kraljevskih odaja izađe u dvorište londonskog Tauera kako bi se suočila sa smrtnom presudom. U pratnji svojih dvorskih dama smireno je koračala niz stepenice u susret sudbini. Samo tri godine ranije, iz tih istih odaja odvedena je na svoje krunisanje. Ovog puta, umesto sveštenika sa krunom, čekao ju je iskusni dželat koji je za ovu priliku pozvan iz Francuske. Bio je to poslednji čin milosrđa Henrija VIII.

Njen kratak život obeležila je ljubavna priča obavijena dvorskim intrigama, mitovima i romantičnim legendama koja je nastavila da živi stolećima kasnije privlačeći istoričare i pesnike. Zahvaljujući neodoljivoj privlačnosti uspela je da osvoji kralja, koji je rizikovao sve kako bi je učinio svojom ženom. Prkoseći pravilima i običajima, zajedno su izveli verski prevrat. U istoriji je ostala upamćena kao kraljica zaslužna za raskid engleskog kraljevstva sa rimokatoličkom crkvom čime je otvoren put protestantizmu.

Zaverenica ili žrtva zavere? Jedni su je osuđivali kao manipulatora i ubicu, dok su je drugi slavili kao mučenicu. Zbog ogromnog uticaja na kralja optuživali su je za veštičarenje i bavljenje crnom magijom. Nagađalo se i da je na levoj ruci imala šest prstiju što se smatralo đavoljim simbolom. Dugo su je nepravedno nazivali jeretikom, iako je posvećeno negovala kult Bogorodice. Istovremeno obožavana i prezirana, bila je uzrok razvoda kraljevskog para, ali i prva pogubljena kraljica u istoriji Engleske. Osim haosa i nereda, hladnom engleskom dvoru podarila je svežinu renesanse i francusku modu. Samouverenost i drskost najpre su joj donele ljubav, a zatim i prezir čoveka koji je zapečatio njenu sudbinu verujući da ga je izdala.

Ovo je priča o Ani Bolen.

Autor teksta - Tatjana Kiždobranski

Glumac - Siniša Ubović