Složena jednostavnost romana ''Komo''

Pisan u prvom licu, iz perspektve neimenovanog junaka, a sa neskrivenom sugestijom da je ovde ispričana priča i lično proživljena od samog autora, ovaj roman pleni svojom diskretnom zapitanošću nad posledicama koje u životima ljudi ostavlja politika i nad fenomenom društvene nejednakosti. Napustivši zemlju, Srbiju, u kojoj se tada smenjuju nesreće, nevolje, bede i ratovi, i obrevši se u idiličnom ambijentu mesta Belađo, u rezidencijalnoj vili Rokfelerove fondacije, junak ovog romana postaje svestan toga da ne pripada ovom mestu, a da mu je u isto vreme stran i prostor iz kojeg je došao. Ovo saznanje u junaku rađa osećanje tuge, s jedne strane, a s druge ga vodi u pravcu nastojanja da stvari oneobiči i sagleda ih iz nekog drugog i drugačijeg ugla. Zahvaljujući tome junak ovog romana u stanju je da na samog sebe i na neposrednu okolinu pogleda sa nekom vrstom humora. Složena jednostavnost ovog dela razlog je što je ono našalo na nepodeljene simpatije kritike i čitalačke publike, a to je i razlog što ga je naš sagovornik izabrao da o njemu govori.

Vladan Bajčeta je diplomirao na grupi za srpsku i svetsku književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je završio master i doktorske akademske studije. Bavio se, između ostalog, književnim delom Stevana Raičkovića, Borislava Mihailovića Mihiza i Vladana Desnice. Naučni je saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu na projektu „Kulturološke književne teorije i srpska književna kritika".

Autor i voditelj emisije: Vojislav Karanović