четвртак, 12.10.2023, 20:00 -> 09:51
repriza
Nadežda Petrović
Slikarka sa snažnim osećajem za realnost, koja koristi nacionalne motive u likovnom stvaralaštvu, bolničarka na frontu – sve to je bila Nadežda Petrović. O ovoj našoj umetnici govorimo u večerašnjoj emisiji.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
.jpg "Реџа џамбас и синови")
Nadežda Petrović rodila se 1873. godine. Odrasla je u porodici intelektualaca na prelazu dva veka, te je od ranog detinjstva bila suočena sa burnim političkim i kulturnim zbivanjima. Kako su kuću Petrovića posećivali najviđeniji ljudi Srbije, nije čudo što se Nadežda opredelila za slikarstvo prožeto snažnim osećajem patriotizma.
U početku usvaja ideje impresionista smatrajući da svako umetničko delo treba da bude odraz realnosti. Branko Popović beleži da je „peške, na konju, arabom ili železnicom, neprestano putovala. Sa velikim slamenim šeširom u gruboj odeći od seljačkog platna... Nadežda je davala utisak umetničkog misionara, propovednika i borca, neka vrsta našeg Kurbea." Iz tog vremena pamtimo njena platna „Breze" i „Pejsaž sa crvenim nebom".
Kasnije, u fovističkoj fazi slikarstva, zanesena izložbom Anrija Matisa 1909, koristi užareno crvene, zelene, ljubičaste, plave i crne tonove.
Snažan osećaj patriotizma nagoni je da kao bolničarka na frontu krene u vihor Velikog rata. U valjevskoj bolnici, gde je radila kao dobrovoljna bolničarka, i sama je obolela. Iscrpena, poslednjom snagom slikala je šatore valjevske bolnice. Umrla je 3. aprila 1915. godine. Parafrazirajući reči kritike, mogli bismo je nazvati „srpkinjom umetničke duše, a slobodarske svesti", jer i jedno i drugo osećanje nalazimo u njenom celokupnom stvaralaštvu.
Autor emisije: Aleksandra Jagodić
Naslovna strana: Nadežda Petrović, Autoportret, 1907.
Коментари