Kojekuda

Dušu Tešnjaru u 19. veku davali su ulični prodavci, koji su u njemu boravili od ranog jutra, pa sve do prvog mraka. U rano jutro prvo bi nailazili prodavci salepa, koji je prodavan iz kanti, a sipan u cimentu. Tokom dana prodavala se alva i boza, a oko podne kiselo mleko. Celo pre podne su u Tešnjaru pekari prodavali zemičke i kifle. Popodne su se pojavljivali „cuker pekari", koji su na poslužavniku nosili kolače, najčešće prelivene čokoladom. Tek predveče su se na ulici pojavljivale ćevabdžije. A kada padne noć glavna čaršija, Tešnjar, pretvarala se u šetalište. Tu su se momci i devojke upoznavali, dok se ispred kuća se sedelo i razgovaralo.

Danas je Tešnjar jedinstvena gradska celina 19. veka sačuvana u Srbiji. Okosnicu današnjeg sačuvanog jezgra čini dvadesetak kuća koje su još uvek imaju svoj prvobitni oblik. Dvorišta su kaldrmisana, uzana, dugačka, sa dosta cveća i drveća. Tešnjar ima i svoje zaleđe pored Kolubare, prema kojoj su okrenute bašte, ekonomske građevine i kapije. Ulične zgrade samo zajedno sa dvorištima i zaleđem predstavljaju jedinstvenu celinu. Od starih zanata u Tešnjaru su danas prisutni: tkački, grnčarski, obućarski, voskarski, pekarski, bojadžijski, abadžijski i berberski.

Tešnjar je danas sa više desetina ugostiteljskih objekata i omiljeno mesto za izlaske Valjevaca i njihovih gostiju, a tu se održava i najpoznatiji valjevski letnji festival Tešnjarske večeri.

Kojekuda u šetnji Tešnjarom, u poseti ponekoj kući, u razgovoru sa starim pekarom, u jednoj od mnoštva kafana i kafanica. Šetnja se odužila - pa ćete tešnjarsku priču slušati - u dve epizode, koje su, opet, zabeležile Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić.

Radio Beograd 1, 09.05 (Repriza petkom od 23.00)