Zabavnik

Opera „Tajni brak" koju neki smatraju Čimarozinim najboljim delom, na premijeri je doživela veliki uspeh. Publika je dugo aplaudirala, čule su se ovacije sa svih strana, a na izlasku iz pozorišta svi su prepričavali scene iz opere i pevušili arije koje su zapamtili.

Međutim, oduševljenje cara Leopolda II koji je takođe prisustvovao premijeri ne može se uporediti ni sa jednim drugim utiskom. Ponesen umetničkim doživljajem, car je Čimarozu i sve koji su učestvovali u predstavi pozvao na carsku večeru u svoj dvor. Kada su se okrepili, svi su se, zajedno sa Leopoldom II, vratili u pozorište i umetnici su celu operu „Tajni brak" izveli još jednom.

U čemu je tajna popularnosti komične opere "Tajni brak"? O tome u današnjem Zabavniku.

Ove nedelje, razglednica nam stiže iz Sremskih Karlovaca.

Marina se nikad nije potpisivala, ni na pismima ni na razglednicama, pa nije ni ovoga puta, na razglednici sa slikom čuvene česme „Četiri lava". Jedna je od najstarijih u Sremskim Karlovcima. Vodom napaja žedne od 1799. godine. Tada je završena gradnja gradskog vodovoda, a česma je bila završni graditeljski poduhvat.

Četiri lava, za svaku stranu sveta po jedan, i četiri bakarne lule umetnute u usta svakog lava kroz koje neprekidno teče voda. Zamislio italijanski arhitekta Đuzepe Aprili, klesarske radove obavio majstor Andrija Solar, pokrovitelj - mitropolit Stefan Stratimirović. Česma je od posebnog crvenog mermera koji se okamenio u jednom mađarskom kamenolomu nedaleko od Pečuja...

Čokolada se u našim krajevima prvi put pominje u dnevniku Eugena Savojskog, koji je na Tisi pravio plan uoči Senćanske bitke između austrijske i turske vojske. Bilo je to prvih septembarskih dana 1697. godine, jer je boj bio utanačen za 11. septembar. Her Savojski je razmišljao o strategiji i pijuckao rastopljenu čokoladu, koja mu je toliko prijala da nije odoleo, a da o tome ne ostavi i koji redak zapisan svojom rukom. Austrijanci su u Senćanskoj bici trijumfovali, a koliko je njihovom uspehu doprinela čokolada, ostaje glavolomka za one koji se bave istorijom malih stvari.

Naredna dva veka čokolada je sebi lagano pravila mesto od severa ka jugu Balkana i tek 1855. godine, Jerotej Draganović, jeromonah manastira Krušedol i kuvar patrijarha Rajačića, preveo je nemački kuvar i štampao ga u Novom Sadu pod nazivom "Srpski kuvar". Osim što je očigledno da autorstvo u kulinarstvu tada nije bilo sporno, u toj zbirci recepata našlo se i desetak đakonija, što napitaka, što kolača, za čije je spravljanje potrebna čokolada.

Urednik: Mirjana Blažić Mikić

Radio Beograd 1, 17.05

Naslovna strana: Domeniko Čimaroza