Kojekuda

Još jedan savet: ako imate dovoljno materijala za iole ozbiljno porodično stablo, morate predvideti prostor na kome ćete sve to predstaviti. Osam čukundeda i osam čukunbaba ne mogu se poređati na papir iz sveske! Osim toga, u stara vremena porodice su često imale veliki broj dece, a u porodičnom stablu svoje mesto zaslužuju i svaka navrbabina sestra i sva njena deca, ako ih je imala i ako ste uspeli da ih nađete. Zato porodično stablo posle četvrtog kolena počinje više da liči na porodičnu šumu."

Ovako glasi jedno od mnogobrojnih uputstava za pravljenje porodičnog stabla koja se mogu pronaći na internetu što govori da među ljudima postoji veliko, moglo bi se reći i potpuno prirodno, interesovanje za istraživanje sopstvene istorije. Ko, uostalom, makar jednom nije poželeo da se spusti u te duboke i tamne hodnike prošlosti ne bi li otkrio: kako se devojački prezivala prababa i odakle su njeni, na koga je povukao tvrdoglavost ili dobru dušu, ko je familiju obogatio, a ko "očerupao". Već i samo saznanje kako se ko od predaka zvao i kada je živeo donosi drugačiji doživljaj sebe samoga pred sobom, jer znaš čiji si i ko se sve, takođe sobom, ugradio u tebe.

Svi su zainteresovani, ali malo ko istraje na putu kroz, kako pročitasmo, "porodičnu šumu" u kojoj je i njihovo stablo. Zahteva to veliku posvećenost, pažnju, rad, vreme, pa i znanje, što potvrđuje činjenica da se ispitivanjem rodoslova bavi posebna naučna grana, genealogija, koja ima svojstvo pomoćne istorijske discipline. Ipak, ima takvih ljudi i u ovom našem 21. veku u kojem svi živimo ono što bi se moglo nazvati ubrzavanjem protoka vremena i promenom doživljaja geografskog prostora, koji čine da nam se daleka prošlost čini još daljom, a rodno mesto i nestvarno blizu, i uvek predaleko da ga obiđemo.

Redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu u penziji Aleksandar Srećković sebe naziva genealogom-amaterom i zatočenikom rodne Topole, u kojoj smo ga i pronašle. Kopkalo ga je dugo kako su se njegovi Srećkovići obreli u selu Šume u topolskoj opštini, a i kako su i kad promenili prethodno prezime Milojević. I tako je sve počelo pre dvadesetak godina. Hrabro je zakoračio u rodoslovnu šumu, ispostavilo se ne samo svoje porodice, već i celog sela, pa i onih oko njega, a onda i varoši Topola. Sada mu je želja da, baveći se istorijom najstarijih porodica, Manojlovića, Jokića, Stepanovića, svih davninom pridošlih iz dinarskih predela, proceni vreme njenog naseljavanja.

Šta je sve otkrio i na šta skreće pažnju svima koji imaju želje da krenu istim putem otkrivanja sa kog su stabla i sa koje njegove grane - slušajte danas "kojekuda".

Priču zabeležile - Mirjana Nikić i Elizabeta Arsenović.
Radio Beograd 1, 09.05