Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Junak

„Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka."
Petar Petrović Njegoš
„Ima ljudi koji su hrabriji pred smrću, nego pred životom"
Jovan Dučić
„Sudbina pomaže hrabrima"
Klaudije
„Hrabrost se rađa u mozgu, ali je srce održava"
Onore de Balzak
„Hrabrost pruža ono, što lepota uskraćuje."
Latinska poslovica
„Odvažnost ne sme da izlazi bez svog brata razuma."
Nemačka poslovica
Svaka zemlja po jednog junaka hrani.
(Junak se nađe uvek kad zatreba)
(Srpska narodna )

Legenda

Legende su delimično izmišljene priče, koje govore o stvarnim ljudima koji su uradili nešto hrabro ili nesvakidašnje, ili pak oboje.
Na utakmici u Atini sastaće se Olimpijakos, sa kojim je Dušan Ivković osvojio dve titule prvaka Evrope i tim sastavljen od najvećih asova evropske košarke.
Uoči utakmice legendarnom treneru biće uručeno priznanje "Legenda Evrolige", čime će postati prvi stručnjak u tom društvu gde su asovi poput Dimitrisa Dijamantidisa, Šarunasa Jasikevičijusa, Huana Karlosa Navara, Tea Papalukasa, Ramunasa Šiškauskasa i Mirsada Jahovića.
Na oproštaju Ivkovića biće njegovi bivši igrači Miloš Teodosić, Tomas Ertel, Nikos Zizis, Stefan Marković, Bogdan Bogdanović, Kostas Slukas, Čedi Osman, Nikola Kalinić, Pero Antić, Dario Šarić, Viktor Hrijapa, Kajl Hajns, Boban Marjanović, a prisustvovaće i selektor Srbije Aleksandar Đorđević.
Ivković je tokom bogate karijere vodio mnoge klubove poput Partizana, Arisa, beogradskog Radničkog, Šibenke, Olimpijakosa, moskovskih CSKA i Dinama, Efesa i drugih, osvojio je dva puta Evroligu (1997. i 2012), Evrokup (2006), evropski Kup Radivoja Koraća (1976) i Kup Saporta (2000), uz 15 titula prvaka i kupova država u kojima je radio.
Sa državnim timom osvojio je pregršt medalja, zlato na Svetskom prvenstvu (1990), tri zlata na šampionatu Evrope (1989, 1991. i 1995), uz jedno kontinentalno (2009) i olimpijsko (1998) srebro.

Guske su spasile Rim i proslavljaju Mokrin

Prisećam se kako su pre dve godine u Mokrinu održane finalne borbe tadašnjeg 29-tog Svetskog prvenstva u nadmetanju gusana. Prvenstvo je počelo sredinom decembra uz učešće oko 150 belih gladijatora, a šampionsku titulu osvojio je gusan Margitares iz dvorišta Milorada Ristića.
U Mokrinu se još prepričavaju borbe legendarnog gusana Acike, vlasnika Aleksandra Adamova, koji je četiri godine uzastopno bio šampion.
Ipak, rekord Svetozara Ladičorbića Letka, kome su gusani doneli šest titula, još je neprevaziđen. Njegovi gusani živeli su slobodno na salašu vodajući guščiće i jedući zdravu hranu.
Svetsko prvenstvo u nadmetanju gusana u Mokrinu odvija se u tri kategorije - liga mladih, liga dvogodih i seniori, a prisutnima se predstavljaju i najlepše jato, kao i najstarija i najlepša guska i gusan.
Duša faraona se u Egipatskim zapisima prikazuje u obliku guske, a pri proglašenju novog faraona puštane su četiri guske na sve četiri strane sveta.
U drevnoj Grčkoj guske su bile omiljene domaće životinje, posvećene boginji lepote Afroditi.
Homer je, 950 godina pre Hrista, pisao da se Penelopa čekajući Odiseja družila s jatom od 20 gusaka, a Aristotel 350 godina pre Hrista isticao izuzetan kvalitet guščjeg mesa.
Ostalo je zapisano da jata gusaka žive i oko hramova boginje Junone, kojoj je guska posvećena, a na osnovu njihovog ponašanja, proročice predviđaju budućnost.
Širom Rimskog carstva slave se guske, koje su gakanjem spasile Rim od napada Gala 390-te godine pre Hrista.
Kada su Gali 387-me godine pre Hrista zauzeli i opljačkali Rim održalo se jedno utvrđenje na brežuljku Kapitol koje su dugo opsedali ali nisu mogli da ga osvoje.
Jedne noći su Gali pokušali da se uspnu na utvrđenje ali su se, prema predanju, probudile guske, čuvarice Junoninog hrama i gakanjem probudile Rimljane koji su odbili napad Gala.
Kada smo već pri kraju priče o guskama, evo i jedne zanimljivosti: Brajan Harington (Brian Harrington), iz Novog Južnog Velsa u Australiji, odlučio je da guskama vrati staru slavu. Svake godine, u dve nedelje koliko traje Uskršnja kraljevska parada, posebna atrakcija je parada gusaka obučenih u luksuzne replike svečanih haljina iz 18-tog veka.

Petao
Narod kaže: "Petao koji prerano kukuriče završi u loncu", a do kakvog zaključka su došli naučnici:
"Glavni petao uvek kukurikne prvi, a zatim se, u zavisnosti od mesta na društvenoj lestvici, oglašavaju redom svi ostali", ističe se u studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports.
Sećam se da sam sa stranica Soko Banje pročitao tekst koji Vam prenosim:
Legende o gospodinu pevcu
Svi narodi ga, i te kako, znaju, cene i vole. Njega - pevca!... A kako i ne bi - kad se zna ko je on!
Kao i za mnoge druge narode, i za Srbe je prvo oglašavanje pevca važna vremenska odrednica, granica, čak, trenutak kad započinje zora, prvi znak dana! Kad pevac kukurikne - "dan se beli"!... A kad kukurikne noću, kratko, znači: još malo, pa će biti... biće zora!
A kako to da noću peva samo u pune sate - to niko ne zna, a on mudro ćuti i na vreme kukurikne! Kuku-ri-kuuuuu!..
Petlovska posla!...
A kako on, to, umešno radi, i kako tačno, u minut! Prema petlu, mnogi nameštaju i svoje satove...
Njegov operski - ponekad tenorski, ponekad baritonski - glas, deli noć od dana, mrak od svitanja, Mesec od Sunca!..
Hoće da uskoči i u snove!...
Kada se njegova "truba" oglasi - beže nečastive sile noći - kud koja!
Petlovo pevanje se smatra nebeskim darom jer se u narodu veruje da pevci pevaju po božjoj zapovesti, da izvršavaju božju volju! U nekim krajevima se misli da noću anđeli dolaze i zavlače se pod krila zaspalom petlu. I bude ga da kukurikanjem oglasi razna doba noći - spavajte, ljudi, mi smo, anđeli, ovde, spavajte, mirno, pod petlovim smo krilima.
Verovalo se da petli štite od uroka i demonskih sila i da donose sreću. Skoro svako domaćinstvo je imalo svog petla, a, poneka, i više njih! Pa kad zapevaju, ma orkestar i po!
A umeju i uglas, kao u horu!
Kao i u jevrejskoj tradiciji, i kod Srba je smatran simbolom plodnosti, muževnosti i polne moći. Imao je značajnu ulogu prilikom svadbenih običaja i za vreme seoskih rituala vezanih za seme i useve.
Pošto je pevac najavljivao zoru, u mnogim kulturama je on solarna životinja, znak Sunčevih moći, aktivnosti i trezvenosti. Petao nikad ne spava - moglo bi se reći! Ili, na pola oka! Dremne...
Pevac je i gord, i boje su mu lepe - izuzev crnog... takvog niko ne voli...
Za Stare Egipćane, pevac je bio simbol predostrožnosti, opeznosti, budnosti, pažnje. Kod Starih Grka i Rimljana, bio je simbol svetlosti, začudo i svađe čak i ratnog stanja!..
Za budiste, pevac predstavlja požudu i strast...
U staroj Kini, pevac je bio velikodušnost, junaštvo, vernost ("veran kao petao"; ne znam da li se, tamo, kaže "neverna kao kokoš").
U Persiji, današnjem Iranu, pevac se smatrao carskom pticom pa se, ponekad, čak, pojavljuje njegova slika na vladarskom skiptru.
U hrišćanstvu, pevac predstavlja osvit Hristovog Sunca na Istoku, simboliše Hrista, samog, razgonitelja zla i tame, pa, otud, pevac služi i kao vetrokaz koji se okreće i vreba moći zla, na krovu - štiti.
U srednjem veku, pevac je bio znak koji predstavlja vaskrsenje i često se pojavljivao na tornjevima katedrala i uopšte, visokih građevina...
Gle, gle - ne paun, već pevac!
(Soko Banja)

Razgovaraćemo i o stepenicama ali i o noćima u belom satenu.

Maroko

„Kraljevina Maroko i Srbija ove godine obeležavaju šest decenija od uspostavljanja diplomatskih odnosa i neprekidne saradnje između Rabata i Beograda.
Svi oni koji su želeli da se upoznaju sa tradicijom i kulturom ove afričke zemlje priliku za to imaju na Kalemegdanu do 24. septembra.
Na putovanje kroz ovu kraljevsku zemlju posetioce vode desetak autentičnih zanatlija, pored kojih ćete se nesumnjivo osećati kao likovi iz filma „Kazablanka".
Svaki grad u Maroku poznat je po nekoj domaćoj radinosti. Jedino je Kazablanka poznata po istoimenom holivudskom filmu. Osim toga u kraljevskoj prestonici Marakeš živele su mnoge poznate ličnosti poput Orsona Velsa, Iv Sen Lorana, Onazisa i Tenesija Vilijamsa.
Ono bez čega se retko ko vrati iz Maroka su tepisi. Zbog velike konkurencije drugih arapskih zemalja, u čitavoj oblasti Tazna u Maroku, sedamdeset odsto stanovništva se bavi izradom tepiha. Tazna je ustvari marokanski Pirot.
U jednoj od kraljevskih prestonica Maroka, gradu Fesu zanatlije pretežno prave proizvode od bakra i metala. I tako je već vekovima.
... Marokanci se nadaju većem broju turista iz Srbije. Zato će vam uvek citirati repliku iz Kazablanke „Ako želite avanturu, u Maroku ćete je naći".
Komadić te avanture ovih dana naći ćete i na Kalemegdanu."
(Sa sajta: www.rts.rs)

Ima tome gotovo najmanje desetak godina kako sam napisao:
MAROKO, ZEMLjA KROZ KOJU SE PUTUJE SVIM ČULIMA

"Veličanstvena lepota Maroka vidljiva je u tamnim očima berberskih žena, u bojama marakeških kuća i lokalima Kazablance.
Stigavši u Maroko znaćete da ste kročili kroz čarobna vrata koja će vam razotkriti drevnu zemlju punu iznenađenja, zemlju kroz koju se putuje svim čulima."
Isidora Sekulić živela je povučeno, u svetu knjiga. Mnogo je putovala i tako na neobičan način, ugljarskim brodom, stigla i u Maroko: "Onako kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja."
Bogdan Diklić, dobitnik nagrade za najboljeg glumca na Trećem međunarodnom filmskom festivalu u Marakešu, za ulogu u filmu "Gori vatra" režisera Pjera Žalice, u Maroko je stigao avionom kao većina onih koji jednom od najčarobnijih zemalja špartaju od kraljevskog do kraljevskog grada - Meknes, Fes, Marakeš i Rabat.
Vaše opčaravanje počeće otkrivanjem lepote trgova megalopolisa Kazablanke, njene Centralne pijace, džamije Hasan II i rezidencijalnog dela.
U Rabatu, glavnom gradu nekada jedne od najgusarskijih zemalja, svi vodiči uputiće vas do Hasanove kule i Mauzoleja Hasana V. U Meknesu slikajte se pored čuvenih gradskih zidina kao i Bab El Mansura. Ništa manje nije lepo u Fesu pored džamije Karaouine, fontane Nedžarine ili u Suku. Odatle put vodi u Beni Melal preko preko Ifrana i Azroua, berberskog sela poznatog po rukotvorinama.
U Marakešu vodiće vas u džamiju Koutubija, u vrtove Menare, u Medinu i Suk. Ovim je završen obilazak kraljevskih gradova ali sledi Agadir sa prelepim plažama, nekada razrušen u katastrofalnom zemljotresu.
Šta doprinosi turističkoj neodoljivosti Maroka pitaćete se već prve večeri i uveriti se u ispravnost preporuke i predviđanja jedne britanke koja je tipovala da će Maroko biti najatraktivnija turistička zemlja.
Planine Maroka su najviše, a njegove ravnice najveće u Severnoj Africi.
Legende kažu da je Herkules svojevremeno svojom neviđenom snagom pomerio stenu ispod koje su se, nedaleko Tangera, spajali Sredozemno more i Atlantski okean. Danas je Tanger egzotičan lučki grad "najorijentalnijeg zaliva na Sredozemnom moru", arhitekture koja se utapa u pitoreskne prizore Orijenta.
Možda će vas ka Maroku opredeliti i nadaleko znan marokanski stil uređenja enterijera koji odlikuju žive boje, tropska atmosfera egzotičnih biljaka ili čuvene marokanske lampe i lusteri koji se prave na bučnim ulicama.
Razlozi za odlazak u drevnu kraljevinu su i hoteli najvišeg standarda: Hyatt Regency Casablanca, Le Royal Mansour Meridien, dvorac hotel La Mamunia sa 6 zvezdica i mnogi drugi.
Jedan od povoda za dolazak je i marokanska kuhinja: slane torte sa piletinom ili guščijim mesom, jela od ribe "posoljena" korijanderom, mešavine povrća, meshui-ovčetina na ražnju, nezaobilazni kuskus i mekinje od žita kuvane na pari sa prelivom od mesa i povrća ili kao desert voće ili slatki kuskus.
Tradicionalna jela su "harira" - čorba od ovčetine ili govedine, "kefta" - ćufta, "tadžine" - jelo od različitih vrsta mesa sa bademom.
I, neka vas ne iznenadi kada obrok završite jakim čajem od nane ili strahovito slatkim od badema.
Budite dovoljno zaljubljeni u sebe i zamislite kako ste Hemfri Bogart ili Ingrid Bergman ili zapevajte pesmu Bore Čorbe: "Kad obijem neku banku, odoh ja u Kazablanku, jer, tamo živi Hemfri Bogart. Bogart živi kraj klavira, za klavirom crnac svira... Pije viski, mnogo puši, jer ga guši bol u duši.
"Sviraj to ponovo Sem" !
Kazablanka, Kazablanka ... Maroko!"
Ukoliko ste spremni za istraživanje čarolija upustite se u avanturu sa izvesno sjajnim ishodom! Zar mislite da su Spilberg i drugi reditelji odabrali Maroko tek tako?

Jelena Lengold dobitnica Andrićeve nagrade!
Andrićeva nagrada za 2016. godinu pripala je Jeleni Lengold za knjigu pripovedaka "Raščarani svet" u izdanju beogradskog "Arhipelaga" saopštio je žiri za dodelu ovog važnog priznanja u Zadužbini Ive Andrića.
Čestitam u ime mojih kolega i u moje lično, sećajući se i njenog divnog rada u Beogradu 202.

Zahvaljujem Mariji Hlavati iz Kovačice i Juraju Ljavrošu iz Padine, slikarima koji su mi poklonili svoje slike kako bih ilustrovao priče o petlovima i guskama.

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU! 

I videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet. Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202 !

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."