Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Pogled Belog anđela iz Mileševe blista osam vekova
Beli anđeo jedna je od najlepših fresaka Srbije. Delo nepoznatog umetnika iz trinaestog veka, svrstava se i među najimpresivnija evropska slikarska dostignuća, kojima se Mileševa i doslovno predstavila vasioni - jer je ova freska, satelitskim signalom, u "paketu dostignuća zemljana", zajedno sa slikama Kineskog zida i čovekovog osvajanja Meseca, otišla u svemir.
Sve u Mileševi, pod krilom Belog anđela, odiše posebnim mirom i nadom. Carska lavra Svetog Save u kojoj su njegove mošti počivale tri i po veka, zadužbina kralja Vladislava, vekovima pleni čudesnom sugestivnošću svedočenja o centralnom događaju hrišćanske vere - vaskrsenju. Upravo to, u svečanom ruhu, svetu objavljuje mileševski Beli anđeo, vesnik božjih tajni, arhanđel Gavrilo.
"Anđeo je - anđeo radosti. U radosti je rekao: Evo, vidite gde je gospod Hristos ležao, on više nije među mrtvima, on je pobedio smrt", kaže episkop mileševski Atanasije.
Još pred kraj 19. veka, čuveni arheolog Artur Evana, je u "Gardijanu", objavio da "ništa što je stvorio Đoto, ne premašuje lepotom Anđela iz manastira Mileševe".
U modernu istoriju, upisan je 1963. kao deo prvog satelitskog prenosa između Starog kontinenta i Amerike. A u burnoj prošlosti Polimlja, ovo remek delo srpske srednjovekovne umetnosti, uvek je kao čudom sačuvano, vaskrsavalo na svodovima hrama i u svesti ljudi.
Mileševa je rušena i paljena sedam puta. Tokom obnove u 16. veku, živopis "Mirosnice na hristovom grobu", prekriven je novim freskama, ali su i ti novi slojevi uništeni u kasnijem požaru. A onda se, tri veka kasnije, prilikom restauracije i uklanjanja izgorelih slojeva, Beli anđeo opet pojavio u svoj svojoj lepoti.
"Učinjeno je to po promisli Božjoj. A mi treba da se podsećamo na ono što imamo. Imamo dovoljno zapretene snage, života, u našem narodnom biću i u narodnom stvaralaštvu, da bismo uspešno nastavili život kroz istoriju. Bez obzira na to kako su teške okolnosti kroz koje prolazimo", kaže episkop mileševski Atanasije.
Zato se i tajna lepote ovog živopisa, ne iscrpljuje njegovom likovnošću, skladom i savršenom kompozicijom, već jasnim osećanjem beskrajne vere i nade, porukom ljubavi i mira. Beli anđeo gleda pravo u oči, bez obzira iz kog ugla se posmatra, a njegov blagi pogled blista iz Mileševe, evo, već osam vekova.
(Sa sajta www.rts.rs; Pripremila Jelena Božović)
Venecija, grad u kojem anđeli padaju sa neba
Ukoliko u Evropi postoji grad kojem bi najviše pristajalo da se zove lepota bila bi to Venecija. Kažu da je ime Venecijanac poteklo iz indo-evropskog i da označava plemića. Drugi tvrde da je značilo stranci a da je iz novi venti, što je u prevodu - novodošli, nastalo i Veneti i Venecija. Kroz Gospodaricu Jadrana; trgovačku meku posvećenu Svetom Marku; su prošle patrole inkvizicije i sjajne procesije, sveci i mučenici, mudraci i ludaci, svakakve turističke kavalkade, poznati glumci i muzičari, pesnici i nomadi, najlepše žene i najveći ljudi.
Najduži i najpoznatiji u Veneciji je Kanal Grande, koji u obliku slova S vijuga kao glavna vodena saobraćajna arterija. Izgrađena na temeljima od drvenih balvana Venecija je bila poznata kao Kraljica mora mada bi pre mogli da je nazovemo Kraljicom ostrva. Podignuta je na 118 međusobno odvojenih malih ostrva, ispresecanih sa 160 kanala a povezanih sa 400 mostova od kojih je najpoznatiji Ponte Rialto, svojevremeno centar trgovine i špijunaže.
Poznatija ostrva su Burano, Murano i Torčelo. Nastanjuju ih ribari, venecijanske pletilje koje čipku farbaju duginim bojama, duvači stakla... Na Torčelu; znanom po dva bisera vizantijske umetnosti - crkvama Santa Maria Asunta i Santa Foska; danas jedva da žive pedesetak duša koje i ne znaju, a i da znaju ne bi verovali, da je upravo ispod njih navodno otkriven trag potonule Atlantide.
VENECIJA SE PAMTI I PO: kraljicama čamaca - gondolama, po Il Crnevale di Venezia, po Pjaci San Marko - najslavnijem venecijanskom trgu; po Duždevoj palati; kao grad štamparske veštine, venecijanske slikarske i muzičke škole, likovnog Bijenala i Filmskog festivala, po 180 hiljada golubova.

Ovu sam Vam priču ispričao kako bih Vas podsetio da će reditelji iz 10 zemalja predstaviti 21 film u nadmetanju za Zlatnog lava na 74-tom filmskom festivalu u Veneciji koji je otvoren u sredu.
Crvenim tepihom će proći Džejn Fonda i Robert Redford, kao i Met Dejmon, Itan Hok, Dženifer Lorens, Helen Miren, Frensis Mekdormand, Havijer Bardem, Mišel Fajfer i drugi.
Fonda i Redford će 1. septembra dobiti Zlatnog lava za životno delo, a van konkurencije će biti prikazan film Our Souls at Night reditelja Riteša Batre, u kojem oni igraju glavne uloge.
Na Mostri će u takmičarskom programu biti prikazani filmovi pet Amerikanaca, četiri Italijana, dva Britanca, tri Francuza, dva Kineza i po jednog meksičkog, australijskog, izraelskog, libanskog i japanskog reditelja.
Ovogodišnju Mostru otvoriće film Downsizing američkog reditelja Aleksandera Pejna, koji će biti prikazan van konkurencije.
Među najiščekivanijima je film Suburbicon, najnovije rediteljsko ostvarenje Džordža Klunija. Scenario potpisuju Kluni i braća Koen, a glavne uloge tumače Met Dejmon i Džulijen Mur.
Potencijalni hitovi su i filmovi Mother! Darena Aronofskog i The Shape of Water, koji je režirao Giljermo del Toro.
Festival će 9. septembra zatvoriti film Outrage Coda japanskog reditelja Takešija Kitana.
Mostra je; pored filmskog festivala u Kanu i Berlinu, jedan od glavnih filmskih festivala u Evropi.
(Sa sajta www.rts.rs)
LUBENICA
Narod kaže: "Pod jednim pazuhom ne mogu se dve lubenice nositi."
Kako da znate da ćete da kupite pravu, najlepšu i najukusniju?
Prvo, lubenica mora da bude lepe zelene boje, bez oštećenja spolja. Deo koji je stajao na zemlji mora da bude žućkaste boje, ne zelene ili bele. Kora ne sme da bude mekana već čvrsta kao da će prsnuti. Što je peteljka na njoj svežija, to je svežija i lubenica. Zrela lubenica puna soka je teška u poređenju s drugom iste veličine koja je unutra suva.
Kucnite po lubenici ili je lupite dlanom, mora da zvuči šuplje.
Najstariji dokumenti koji govore o lubenicama ukazuju da se ona gajila u dolini Nila u vreme starih Egipćana. Tako su u grobnici kralja Tutankamona pronađene njezine semenke a to znači da su mu bile omiljena poslastica. Stoljećima kasnije lubenice su se proširile po svetu i postale stvarno popularne. Ali sortu koju danas jedemo je uzgojio Charles Fredric Andrus tek 1954. godine. Nazvana je Charleston Graya, a postala je popularna zbog veličine, oblika i ukusa. Dakle, lubenice jedite svakog dana i kada god imate priliku! Najbolje od svega je što gotovo ne možete da preterate pošto imaju vrlo malo kalorija.

PARADAJZ
Do 17. veka, paradajz je nazivan ljubavnom jabukom, pošto se verovalo da ima afrodizijačka svojstva. Italijanski naziv za paradajz - "pomodoro" u bukvalnom prevodu znači "zlatna jabuka".
U 18. veku, bilo je široko rasprostranjeno mišljenje da je paradajz otrovan, pošto je srodnik familije biljaka pomoćnica među kojima ima dosta otrovnih vrsta.
Vrhovni sud SAD doneo je 1887. godine presudu prema kojoj se paradajz deklariše kao povrće, iako je sudeći prema botanici - voće. Razlog toga bila je taksa, koju je država naplaćivala na povrće.
Paradajz je zvanično povrće američke države Nju Džersi, a zvanično voće države Ohajo.
"Znanje je znati da je paradajz voće, mudrost je ne staviti ga u voćnu salatu", rekao je britanski novinar i muzičar Majls Kington.
Kečap od paradajza je zvanično dozvoljena hrana na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
U Velikoj Britaniji postoji konferencija o paradajzu koja se održava već 20 godina.
Ako sanjate da ga vidite onda je to znak da se uzalud nadate nečemu. Ako ga sanjate kako ga jedete, onda ste u tajnoj vezi.

DINjA
Ona se kao i lubenica smatra voćem, a zapravo je povrće iz porodice tikava. Narandžasta boja ukazuje na obilje karotena. Poreklom je iz Azije. Volimo joj meso ali u Južnoj Americi i u Aziji vole njihove semenke.
Idealna je za hidrataciju tokom dugih vrelih dana.
Dinje su prvi put kultivisane u Iranu pre nekoliko hiljada godina. Dobra dinja mora da ima snažno izražen tropski miris, a njeno sočno meso najbolje je kada je na granici prezrelosti. Neke su toliko slatke da šećer doslovno curi kroz koru. Dinju gurmani jedu i sa slanim jelima, recimo s pršutom što je poznat specijalitet u skupocenim restoranima.

BUNDEVA
Jedna je od najzdravijih namirnica na svetu. Puna je vitamina: A, C, D, E, K, B1, B2, B6 i sa nizom minerala.
Tikva, ludaja, misirača, dulek, sve su to nazivi za bundevu!
U prošlosti je uzgajana za prehranu stoke, a potom i ljudi ali siromašnih, da bi se kroz velika vrata uselila u elitne restorane.
Stari Egipćani su od njih pravili razne posude, činije i tanjire.
U nekim kulturama, od sušenih komada tkanjem su izrađivani tepisi.
U Kini je simbol zdravlja ali i inspiracija slikara i umetnika. Indijanci su je izuzetno poštovali pa su čak i mrtve sahranjivali sa njom.
U prošlosti su korišćene za uklanjanje pega i lečenje od ujeda zmija. Verovali ili ne ali ima ih teških od 500 pa do više od hiljadu kilograma.
Ovom pričom Vas pozivam na Dane ludaje u Kikindi, od 21. do 24. septembra ove godine.
Ova manifestacija sa tradicijom od preko četvrt veka nudi za svakog po nešto, od jela i običaja, preko raznih takmičenja, do pesme, maskenbala, izložbi, stručnih predavanja i koncerata. Centralni deo manifestacije je merenje najtežih i najdužih tikava.
Dušan Jankov iz Čuruga ponovio je prethodni uspeh i opet pobedio na kikindskim "Danima ludaje". Ovaj magistar fito-farmacije je proizveo tikvu od 415,5 kilograma. I ne samo da je postao dvostruki pobednik, Jankov se dokazao i u proizvodnji najdužih tikava i u ovoj kategoriji zauzeo je treće mesto sa dulekom od 238 centimetara.
I ovogodišnji "Dani ludaje" u Kikindi zamirisaće najpre banatskim fruštukom. Na stolovima biće tradacionalna jela i tako gradski trg pretvoriti u najveću "gostinsku sobu jugoistočne Evrope". Za posluženje biće svega u izobilju, a najviše prave domaće hrane, svežih bosanskih pita, vojvođanskih pogačica s čvarcima, banatskih gibanica i mađarskih kolača. 

Ime Ludaja je, naravno, specifično za Kikindu koja ima posebnu vezu sa ovom biljkom.
Lokalni stanovnici su nekada govorili da je Kikinda toliko ravna da, kad staneš na ludaju, pruža ti se pogled na ceo grad. Stoga je Kikinđanin koji stoji na bundevi, obučen u narodnu nošnju sa rukom koja zaklanja sunce, postao simbol grada.

KUKURUZ
Iako smo navikli da je žute boje, postoji i beli, crveni, plavi, ružičasti i crni kukuruz. Takođe, može imati pruge ili biti šaren! Koje god boje bio, ljudi ga koriste u ishrani širom sveta nesvesni da je ova žitarica pravi zaštitnik zdravlja.
Kukuruz vodi poreklo iz Centralne Amerike, gde su ga Asteci koristili u ishrani, a najviše za pravljenje tortilja. U Evropu ga je doneo Kolumbo nakon svog prvog putovanja, gde se brzo privikao na nove klimatske uslove.
Asteci su zrna kukuruza kuvali u ključaloj vodi, a potom im dodavali ugalj i kreč radi lakšeg skidanja zaštitne opne. Zatim bi pomoću kamenog diska mrvili zrna i ponovo ih kuvali na kamenoj ploči. U početku je kukuruz služio kao hrana za stoku i uzgajan je isključivo u manjim baštama, međutim, način pripreme je izmenio njegove prehrambene karakteristike.
U Evropi se isključivo koristio za proizvodnju kukuruznog brašna, kao i sve ostale žitarice. Na našim prostorima se gaji od kraja 16. i početka 17. veka, kada je stigao preko Save i Dunava, a neki pisani podaci govore o tome da se prvo uzgajao u Sremu.
Na Balkanu gotovo svi pravimo: palentu, puru, žgance, kačamak, proju, kukuruzu. Već samo kukuruz nam je stolećima bio ona najbitnija osnovna hrana.
Narodu maja kukuruz je bio „zrno života". U nekim narečjima Maja jezika kukuruz zovu kana, što znači „naša majka".
Legenda naroda Maja kaže: naš je Bog napravio čoveka od gline, dok je njihov probao s glinom pa mu se čovek otopio, zatim je probao od šiblja, ali i to je bilo neuspešno. Dosetio se i napravio čoveka od kukuruza. Tek taj je bio dobar.
Koliko god nam se činilo da je čovek uzgojio kukuruz, možda je bilo obrnuto. Možda je kukuruz odabrao čoveka da ga proširi celim svetom.

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU!
I videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet. Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202!

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."