Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

U priručniku „Romi kroz vreme" saznaćete da je muzika kod Roma raznovrsna i veoma komplikovana.
Prema jednoj legendi muzika kod Roma postala je ovako:
"Jednom stvori Bog na leđima Svetog Petra ćemane. Ne znajući da ima ćemane na leđima, Sveti Petar uđe u jednu kafanu u koju je bilo mnogo veselih ljudi, koji kada videše Svetog Petra sa ćemanetom na leđima povikaše: "Sviraj, Sviraj!"
Od njihove galame i vike Sveti Petar se uplaši i poče da beži. Na vratima mu pade ćemane s leđa, on ga uze i otide pravo Bogu, pa ga upita:
„Šta je ovo, Bože?"
„Pa to sam ti stavio ćemane, da sviraš ljudima kada su veseli, da se zabave, da se ne bi potukli" odgovori mu Bog.
„Pa kada je tako, onda neka bude više svirača" reče Sveti Petar.
„Pa ko će da svira?" upita Bog.
„Neka budu Romi svirači" odgovori Sveti Petar. „Neka zabavljaju ljude da se u piću i veselju ne pokrve."
„Neka bude tako!" odgovori Bog.
Pa tako i ostade.''

Na inicijativu Jugoslovenske kinoteke, jubilarni, 70. Kanski festival, u okviru uglednog zvaničnog programa „Kan klasik", prikazaće film „Skupljači perja" Aleksandra Saše Petrovića, saznaje RTS. Kultno ostvarenje naše kinematografije, pre pola veka nagrađeno je Prvom nagradom na najprestižnijem svetskom festivalu.
Posle pedeset godina, kultna pesma Đelem, đelem iz filma Skupljači perja, ponovo će se čuti na Kanskoj kroazeti. Biće to prvi srpski film prikazan u Kan klasiku, programu koji podseća na najznačajanije filmove iz istorije Kanskog festivala.
Snimljeno u produkciji „Avala filma", Petrovićevo remek-delo imalo je veliki uticaj na nadolazeće velike karijere Bekima Fahmijua i Olivere Katarine.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da, osim toga što pribavlja i čuva, Kinoteka ima obavezu i da promoviše sve ono što spada u istoriju naše kinematografije.
„Odlučili smo se da programu Kan klasik ponudimo film Skupljači perja. Naišli smo na razumevanje kolega iz Kanskog filmskog festivala", objasnio je Pantelić.
Film koji je sa autorskom ekipom na autentičan, senzibilan način opevao i oslikao romske sudbine, osuđene na večito lutanje, pesmu i strast, doživeo je ovacije u Kanu 1967. godine, odakle se vratio okićen Gran-prijem.

Dani Grčke u Beogradu su ove nedelje prošli i u znaku: prikazivanja dva filma Mihalisa Kakojanisa: ''Ifigenija'' i ''Grk Zorba'' u Jugoslovenskoj kinoteci; slušali smo i ''Rebetiko'' koncert, u izvođenju Fotini Velesjotu, u Beogradskoj filharmoniji (Studentski trg 11) u 19.00 časova. Rebetika su gradske narodne pesme, koje su doživele procvat u Grčkoj na početku 20. veka, a pevali su ih radnici u lukama i fabrikama, prevashodno u pratnji buzukija i slušala direktorka Grčke nacionalne galerije, počasna profesorka Marina Labraki - Plaka, pod nazivom ''Domenikos Teotokopulos - El Greko, univerzalni umetnik'' u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

U Barseloni je, kao i svakog 23. aprila, održan festival knjige i ruža - tradicionalna manifestacija, za koju bi katalonska zajednica u Španiji želela da je Unesko uvrsti na listu svetske kulturne baštine.
Svake godine u taj dan prodaju šest miliona ruža i milion i po knjiga.
Prema tradiciji, muškarci svojim partnerkama poklanjaju ruže, a one njima knjigu. Sada muškarci, osim ruže, poklone i knjigu, ali ne samo svojim partnerkama, već i majkama, sestrama, prijateljicama i koleginicama na poslu.
Festival knjige i ruža potiče iz Srednjeg veka.
Stanovnici Barselone u ovaj dan slave Dan Svetog Đorđa, sveca zaštitnika Katalonije, praznik koji se obeležava u mnogim zemljama. Dok ga katolici, anglikanci i protestanti slave 23. aprila po Gregorijanskom kalendaru, u Srbiji pravoslavci Đurđevdan slave 6. maja, kada pada po Julijanskom kalendaru.
Trgovci u Barseloni svake godine prodaju oko šest milona ruža i 1,5 miliona knjiga za samo jedan dan. Festival potiče iz Srednjeg veka, kada su se samo poklanjale ruže, a kasnije, 1926. godine, jedan izdavač je inicirao i običaj poklanjanja knjiga.
Ta manifestacija se ranije obeležavala 7. oktobra, ali je pomerena na 23. april, datum kada je pre 401 godinu sahranjen veliki španski književnik Migel de Servantes, autor prvog modernog romana Don Kihot, koji je na srpski prvi put preveden kao Veleumni plemić Don Kihot od Manče.
Datum 23. april u svetskoj književnosti je važan i zato što je tog dana preminuo drugi veliki književnik Vilijam Šekspir.

Nekoliko kuvara i učenika Ugostiteljske škole „Vančo Pitoševski" iz makedonskog grada Ohrida ušlo je u Ginisovu knjigu rekorda nakon što su napravili šopsku salatu od 202 kilograma i 86 grama.
Inicijativu za pravljenje divovske šopske salate u makedonskom gradu pokrenulo je nekoliko kuvara sa učenicima ugostiteljske škole, a u tome ih je podržala i Opština Ohrid, javlja agencija Anadolija.
Za šopsku salatu rekordne veličine upotrebljeni su isključivo makedonski proizvodi.
„Koristili smo samo makedonske proizvode i pravili smo je prema svetskim standardima. Utrošeno je 80 kilograma krastavaca, 80 kilograma paradajza, 40 kilograma sira, 20 kilograma luka i 10 kilograma paprika", precizirao je glavni kuvar Dimitar Arnaudovski.

«Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vedrije od mostova.
Oni su važniji od kuća, svetliji, jer su opštiji od hramova.
Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukršta najveći broj ljudskih potreba.
Istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo...» - napisao je naš Nobelovac Ivo Andrić.

Naš NOBELOVAC Ivo Andrić, u „Znakovima pored puta" kaže: „Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi, na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama iščezava, a ono što je dobro ustostruči se.
... Ima žena koje su neugledne i opore za oči, kao seoski hlebac,
ali kriju u sebi veliku i zdravu slast za onoga ko se ne da zbuniti
spoljašnjošću, nego gleda i oseća dublje i stvarnije..."
Zato: „Kod unutarnjih borba koje čovek vodi sa samim sobom i sa
nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj
se nikad! - Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, što kažu u
Bosni: ne veži tugu za srce!"

U "Glasu javnosti" Dobrica Erić je svojevremeno progovorio i o ljubavi: "Prva ljubav mi se dogodila mnogo ranije, pre osnovne škole, onda kada još nisam umeo da razlikujem leptire i devojčice, pa sam svakog dana trčao za jednim šarenim leptirom koji se uvek pretvarao u devojčicu i za jednom devojčicom koja se uvek pretvarala u leptira. To divno čudo mi se i sada događa...''
A na pitanje koji mu je najlepši parfem odgovorio je : "Livadska rosa iz moje Gruže!''

I dan danas pamtim kampanju tadašnje «SRBIJANKE« iz Valjeva tokom koje su nam poručili: «Srbi su narod koji u kući ima dva kultna mesta; kuhinju i podrum, gde se kuvaju zlatne tajne i čuvaju zlatne rezerve koje život znače.
U danima najtežim Srbi svoju decu hrane starim predanjima i pekmezom od šljiva. SRBI SU NAROD VERAN TRADICIJI!
Srbija je zemlja šljiva i njiva, koja zlati lepotu u ranu jesen, kada iz rudnulog, plavog i ostalog voća svih boja, poteku kapi blagotvorne, slatke, zlatne, zlatne kapi. SRBIJA JE ZEMLjA BLAGORODNA!«

Bečki student, dobitnik stipendije Matice srpske nagrađen nagradom barona Grundla i drugim priznanjima, čovek kojem je naručeno da uradi 13 kompozicija u dvorani Gornjeg doma novog Parlamenta u Beču, 1883. godine je postao asistent na Akademiji. Dve godine kasnije se odrekao svega i vratio mirnom životu sa porodicom u svom rodnom selu Orlovatu, u Banatu.
Tada je nastala slika „Vesela braća žalosna im majka", sa tri pijana mladića koji blatnjavim seoskim šorom, uz pratnju gajdaša, nastavljaju bekrijanje.
Govorilo se da je ovu sliku Uroš Predić izložio u kafani u kojoj su ovi veseljaci provodili dane i noći. Verovao je da će slika na njih delovati vaspitno i da će se postideti i okanuti pića. Međutim, mladići se; prepoznavši se; nisu treznili naredna tri dana.
Možda su veseljaci proslavljali rođenje sina, pa su tako bili i pocepanih košulja, a možda su im se košulje cepale same od sebe.

Ljubavnom čežnjom prožeta je i ova pesma sa Kosova. Biljka neven svoje latinsko ime Calendula officinalis je dobila što u nekim, klimatski pogodnim oblastima - cveta svakoga meseca i cvetanjem obeležava mesece.
U narodnoj biljnoj mitologiji neven zauzima ugledno mesto. U srpskim narodnim pesmama, posebno onim koje se pevaju u okviru svadbenog obreda, neven je omiljen zbog mogućnosti osobene igre rečima.
Naime, neven znači onaj koji ne vene, ko je večno mlad.
Prema tome, sintagma "neven vene" ima složenu, privlačnu semantiku i simboliku.
Neven koga devojka treba da ubere, kako bi ga dala dragom - vene na livadi. Iz setnih reči devojke upućenih nevenu:

Karanfil je simbol ljubavi, prijateljstva i plodnosti.
U literaturi se često povezuje s ljubavlju. Govori se kako podstiče strast, zajedništvo i taštinu. Poklanja se za zaruke.
Bio je i prepoznatljiv simbol socijalističke ikonografije.
Kod starih Grka je bio simbol naklonjenosti bogova, a doslovan prevod njegovog imena bio bi BOŽANSKI CVET!
Kako su ljudima svojstvene greške zamenjivali su ga sa mirođijom zvanom klinčić.

Među obeležjima zrelosti devojke za udaju, u našim prostorima u 19-om veku isticala se vezena jabuka!
Devojka koja bi stigla za udaju uzimala bi krupnu rumenu jabuku pa bi je uokolo izvezla crvenom vunicom u obliku mreže.
Na gornjem kraju bi napravila dršku i nosila bi je u ruci kada bi pošla na sabor ili na neku svečanost.
Darivala ju je muškarcu za koga je bila namerna da se uda.
Sreća nije mesto prema kojem putujemo, nego način putovanja! Niko ne zna težinu tuđeg tereta!

Sve naše saznanje počinje čulima, odatle ide razumu i završava se kod uma, iznad koga se u nama ne nalazi ništa više što bi moglo da prerađuje materijala opažanja i da ga podvodi pod najviše jedinstvo mišljenja.
Najviše jedinstvo se postiže kada se čovek baveći se sudbinama drugih opredeli da pomogne kako se neke loše sudbine ne bi ponavljale zato što je i reč izgovorena u pravo vreme jabuka u srebrnoj čaši!

Trostruki dobitnik Oskara, američki glumac Džek Nikolson danas je postao osamdesetogodišnjak. Od 1969. godine i uloge u filmu „Goli u sedlu" ne prestaje da fascinira ljubitelje sedme umetnosti.
Čuveni holivudski glumac rođen je 22. aprila 1937. godine u Nju Džersiju, a postao je svetski poznat 1969. godine zahvaljujući ulozi provincijskog advokata u filmu Goli u sedlu.
Ostvario je niz značajnih uloga u kojima glumi neurotične autsajdere i buntovne, neprilagođene i asocijalne osobe.
Najpoznatija uloga Džeka Nikolsona, za koju je nagrađen prvim Oskarom, je rola u filmu Let iznad kukavičijeg gnezda (1975). Drugog Oskara kao najbolji glumac dobio je 1997. godine za ulogu u filmu Dobro da bolje ne može biti, reditelja Džejmsa Bruksa, a treća pozlaćena statueta pripala mu je nešto ranije, za sporednu ulogu 1983. godine u filmu Vreme nežnosti.
Nominovan je 12 puta za Oskara.
Dobitnik je nekoliko Zlatnih globusa i nagrade BAFTA, za ostvarenja kao što su Sve o Šmitu, Kineska četvrt, Čast Pricijevih i Isijavanje.
Glumio je u ostvarenjima velikih reditelja kao što su Miloš Forman, Stenli Kjubrik i Martin Skorseze. Igrao je u brojnim popularnim ostvarenjima, među kojima su Betmen, Veštice iz Istvika, Dvostruka igra, Vuk, Idemo na jug i Poštar uvek zvoni dva puta.
Poslednji film je snimio 2010. godine, ostvarenje How Do You Know i od tada se ređe pojavljuje na velikom platnu, jer, kako navode njegovi menadžeri, bira uloge koje voli da izvodi do „perfekcionizma".
Džek Nikolson je poznat i kao veliki borac protiv nasilja na filmu.

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU!
I videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet.
Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202!

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."