Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

„U većini europskih jezika naziv za Uskrs potječe iz hebrejskoga, od riječi pesach koja u prijevodu znači prolazak, a odnosi se na prolazak židovskoga naroda kroz pustinju nakon 40 godina, te na blagdan Pashe kojime se slavi taj događaj. Tako se Uskrs u francuskome jeziku naziva Pâques, u talijanskome Pasqua, u španjolskome Pascua, u portugalskome Pessach, u nizozemskome Pasen, u danskome Påske, u ruskome Paskha, u mađarskome Pészah.
Druga skupina jezika porijeklo riječi za blagdan Uskrsa ima u starogrčkome, gdje je naziv ovoga blagdana glasio: μεγάλη ἡμέρα (megálē hēmera), u prijevodu velika noć. U češkome je jeziku iz tog izraza nastala riječ Velikonoce, u poljskome Wielkanoc, u slovačkome izraz Vel`ka noc i u slovenskome Velika noč. Neki su pak jezici ovaj izraz preuzeli kao veliki dan, primjerice makedonski: Veligden, bugarski: Velikden i ukrajinski: Velikdenь.
U trećoj skupini jezika porijeklo riječi koja označava Uskrs prema nekim teorijama nije povezano s Biblijom, već s poganskim blagdanom koji se obilježavao u travnju. Riječ je o slavlju proljeća, posvećenom Eostre, anglosaksonskoj božici proljeća. Mjesec travanj zbog toga se u anglosaksonskoj tradiciji nazivao Eosturmonath (u prijevodu na engleski: Easter-month). Zato u engleskome jeziku danas postoji riječ Easter, a u njemačkome Ostern.
Bez obzira na to kako ćete ga nazvati i gdje ćete ga slaviti, želimo Vam sretan Uskrs i ugodne blagdane!"

Francuski: Joyeuses Pâques!
Engleski: Happy Easter!
Portugalski: Páscoa feliz!
Ruski: Sčastlivoй pashi! V Rossii v эtot denь govorяt - Hristos Voskres!
Španski: Felices Pascuas!
Japanski: i-suta- omedetou
Nemački: Frohe Ostern!
Poljski: Wesołych Świąt (Wielkanocnych); Szczęśliwej Wielkanocy!
Mađarski: Kellemes húsvéti ünnepeket!
Holandski: Vrolijk Pasen!
Rumunski: Paşte fericit!
Turski: Paskalya bayramınız kutlu olsun
Švedski: Glad Påsk!
Italijanski: Buona Pasqua!
Finski: Hyvää pääsiäistä!                                                                                                         Hebrejski: חג פסחא שמח!
Norveški: God påske!
Slovački: Milostiplné prežitie Veľkonočných sviatkov!
Hrvatski: Sretan Uskrs!
Grčki: Καλό Πάσχα; Kaže se "Hristos anesti", a odogovara sa „Alitia anesti"
Češki: Veselé Velikonoce!
Danski: God påske!
Esperanto: Ĝojan Paskon!
Bonan Paskon!
Slovenački: Vesele velikonočne praznike
Katalonski: Bones Pasqües!
Srpski: Srećan Vaskrs!
Irski: Cáisc Shona Dhuit
Estonski: Häid lihavõttepühi
Hindu: शुभ ईस्टर (Śubh īsṭar)
Tajlandski: สุขสันต์วันอีสเตอร์ (Suk-sənt-wən īs-toer)
Bugarski: Čestito Vъzkresenie Hristovo! Čestit Velikden! Hristos Vozkrese!
Brazilski portugalski: feliz Páscoa
Latinski: Pascha felix! Prospera Pascha sit
Islandski: Gleðilega páska
Makedonski: Sreќen Veligden; Hristos voskrese; Vistina voskrese
Indonežanski: Selamat Paskah
Ukrajinski: Z Velikodnіmi svяtami; Hristos voskres!
Baskijski: Ondo izan Bazko garaian
Bretonski: Pask laouen!

HRISTOS VOSKRESE!

„Po hrišćanskom veronauku, od najvećih 15 crkvenih praznika sedam je posvećeno Isusu Hristu: Božić, Bogojavljenje, Cveti, Spasovdan, Trojice, Preobraženje i jesenji Krstovdan, pet Bogorodici: Mala Gospojina, Vavedenje, Sretenje, Blagovesti i Velika Gospojina, dva preteči i Kumu Božjem Svetom Jovanu Krstitelju: Ivanjdan i Usekovanje i jedan apostolima: Petrovdan" - piše Mile Nedeljković u Kalendaru narodnih običaja i verovanja".

VASKRS je izvan i iznad svih velikih praznika, jer se drži za najveći i stoga se naziva - PRAZNIK NAD PRAZNICIMA.

Po jevađelskom učenju Isus Hrist je izdahnuo razapet na krst na jevrejski Dan spremanja, koji hrišćani svetkuju kao VELIKI PETAK. Toga dana je hrist i pogreben, zahvaljujući svojim tajnim učenicima Josifu i Nikodimu, koji su izmolili dozvolu od Pilata da skinu njegovo njegovo telo sa krsta.

VASKRS, kada se slavi vaskrsenje Hristovo, najveći je hrišćanski praznik jer se u njemu slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće.
Vakrs je dan radosti večne, dan kada je Hristos, bezgrešni sin Božiji i Sin Čovečiji, pobedio smrt: „Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu."
Na dan Uskrsa pravoslavci u Srbiji se pozdravljaju rečima: „Hristos vaskrse!", na šta se odgovara sa: „Vaistinu vaskrse!"
To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozrav Vaistinu voskrese. Nedelja je dan kojeg je Isus vaskrsao. Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Uskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom.

Pravoslavci Uskrs proslavljaju Svetom liturgijom, a katolici Svetom misom.
Vaskrs se uvek praznuje nedeljom, ali se menja datum kada se slavi. Nikada ne može da padne pre Blagovesti ni posle Đurđevdana.
U Belgiji, se deci govori kako uskršnja jaja donose zvona iz Rima, pa iz tog razloga na Veliku subotu zvona na crkvama ne zvone, pošto su „otišla u Rim". Norvežani i Danci na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotane u belu tkaninu kako bi ih pojeli u ponoć, što je običaj koji su preuzeli od Vikinga koji su sa sobom nosili zimzelene bobice, kao simbol života.
Bugari i Rumuni na Veliku subotu na prozore stavljaju brašno, so, kvasac i šarena jaja, od čega se posle mesi hleb, na sam dan Uskrsa.
U Severnoj Americi, najpoznatiji običaj je lov na šarena jaja, koja roditelji kriju, kako bi ih deca našla verujući da ih im je prethodne noći uskršnji zec ostavio jaja sa poklonima. U Austriji je veoma važan praznik Zeleni četvrtak, pred Uskrs, kada je običaj da jedu zeleno povrće i ovaj dan simbolišu jaja ofarbana u zelenu boju.
U Meksiku, u četvrtak pred Uskrs, vernici idu u sedam crkava i u svakoj se mole za oprost grehova. Na Veliki petak simbolično obekežavaju stradanje Hristovo a subotom organizuju paljenje Jude, lutke napravljenje od kartona.
Za Jevreje, bilo gde u svetu, Uskrs je veoma važan praznik koji provode u krugu porodice kada se podsećaju egzodusa tokom svoje istorije i za vreme praznika jedu hranu koja ima simbolični značaj, beskvasni hleb i jaja.
Katolici u mnogim zemljama Usrks dočekuju u crkvama, u ponoć kada se oglase crkvena zvona, ljube se tri puta i praznik vaskrsenja može da počne.
U Rusiji na dan Uskrsa ljudi sa korpama hrane odlaze na grobove preminulih rođaka gde provode veći deo dana jedući i tako odajući poštu preminulom.
U zemljama Južne Amerike, u mnogim gradovima uskršnji dan se pretvori u karneval sa muzikom i konfetama.
U Srbiji je očuvan niz narodnih običaja i verovanja vezanih za Uskrs. U mnogim krajevima održao se običaj da se svaki čovek kada se na Uskrs probudi, protrlja crveno obojenim jajetom po licu, verujući da će tako bit zdrav i rumen.
U nekim mestima za Uskrs se umivaju vodom u kojoj je prenoćilo crveno obojeno jaje, a deci se daje da otpiju gutljaj crvenog vina radi zdravlja.
Jedan lep običaj održao se i u srpskim varošima i na selu, a to je da svaki ukućanin za Uskrs treba da dobije novu obuću i odeću, ili bar nečim da se ponovi.

U Bugarskoj najstarija žena u porodici prvim crveno obojenim jajetom pomiluje po licu svako dete, za zdravlje i snagu a ljudi nakon mise bacaju šarena jaja na zid crkve.
U Rumuniji se za Uskrs tradicionalno nabavlja nova odeća. U Švajcarskoj se uz čestitanje poklanja uskršnja golubica, "Paloma di Pasqua", kolač sa sušenim voćem.
U Nemačkoj se kuće dekorišu granama ukrašenim obojenim jajima, a za najmlađe se u bašte skrivaju korpe s jajima i čokoladnim figuricama. U Francuskoj; pošto se ponovo čuju crkvena zvona koja se nisu oglašavala tri dana; ljudi uz grljenje i ljubljenje čestitaju jedni drugima, a deca stoje u krugu i u vazduh bacaju i hvataju šarena jaja.
U Italiji se tradicionalno jede posebna uskršnja "Torta di Pasqueta", slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem, a u Grčkoj uskršnja supa od jagnjećih iznutrica "Magiritsa". Grci sa Krfa na Uskrs bacaju lonce kroz prozor.
U Mađarskoj se ljudi međusobno prskaju namirisanom vodom a ponekad i čistim parfemima.
U Švedskoj je boja Uskrsa žuta, a kuće se dekorišu brezovim grančicama i ukrasima od perja. Kako u to vreme još ništa ne cveta i grmovi po vrtovima dobijaju šarene ukrase.
U Španiji se održavaju procesije u kojima učestvuju muškarci kostimirani u kosture, a na uskršnju misu, na blagoslov, mladići donose obične palmine grančice, a devojke one ukrašene slatkišima.
U Irskoj je zakopavanje haringi uskršnja tradicija. Zakopavanjem haringi, koje su bile glavno jelo tokom posta, označava se njegov kraj i početak ponovnog uživanja u mesu i mesnim prerađevinama.
U nekim delovima Poljske se na Uskrs ljudi međusobno polivaju vodom, a u Finskoj se, za sreću i zdravlje, međusobno udaraju po leđima svežnjem brezovih grančica.
U Australiji verenici na Uskrs odlaze na obližnji potok ili reku da zahvate vodu kojom će se na dan venčanja poprskati za sreću u braku. Ovde se na visoke drvene stubove postavljaju veliki venci od zelenila ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim trakama.
U Holandiji je običaj da se dečacima simbolično "ispraši tur", jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka "istučen kao na Uskrs".
Zanimljivu tradiciju neguju i Norvežani, koji se na Uskrs posvećuju rešavanju ubistava. Na televiziji se prikazuju filmovi s detektivskim temama, časopisi objavljuju krimi priče, čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Njihovim rešavanjem se Norvežani zabavljaju na Uskrs.
U Americi je uobičajen "lov" na farbana jaja. Prijatelji ili rodbina koji zajedno slave Uskrs sakriju jaja u kući, dvorištu ili vrtu, a deca ih zatim traže, uverena da ih je preko noći sakrio uskršnji zeka, ostavljajući usput i slatkiše i druge poklone.
U Polineziji se za Uskrs krste školjke za koje se veruje da su povezane s morskim duhovima. Školjke se posle obreda vraćaju u more da uskrsnu novi život.
U Francuskoj se na dan Uskrsa, posle tradicionale mise i potrage za skrivenim jajima po bašti, porodica okuplja oko pečenog jagnjeta na prazničnoj trpezi, a za sutradan je obično predviđen porodični izlet, dok se na jugozapadu zemlje u uskršnji ponedeljak pravi džinovski omlet.
Italijani ovaj praznik dočekuju uz "kolombu", kolač u obliku golubice koja je simbol dobrih vesti, a sličan zlatnožuti uskršnji kolač, koji se naziva "mona", peče se i u Španiji, ponegde i sa jajima koja se ređaju po površini pre pečenja.
U Engleskoj, na prazničnom stolu se umesto jagnjetine uglavnom služi šunka, dok su uskršnja jaja i tamo obavezan deo praznika, a tom prilikom se organizuju razne igre kako za decu, tako i za odrasle.
Mali Englezi često idu od kuće do kuće tražeći slatkiše.
Takav običaj je naročito prisutan u Finskoj, gde deca na Uskrs, maskirana u starice ili veštice, kucaju na komšijska vrata i dobijaju bombone i čokolade. Tradicija "uskršnjih veštica", koja se naziva Virpominen, potiče iz drevne legende prema kojoj trolovi i veštice izlaze između Velikog petka i uskršnje nedelje.
Ta se tradicija upražnjavala i u Švedskoj pre 100 godina, a u skandinavskim zemljama se veruje i da na Uskrs treba ustati rano jer se tada može videti kako sunce pleše. Žuta boja sunca je, inače, boja kojom se ukrašavaju jaja u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj.
Švajcarci uoči Uskrsa ukrašavaju izvore i fontane, odajući počast vodi, koja je neophodna za život, a Uskrs je praznik obnovljenog života.
U Poljskoj nailazimo na sličan simbol: i tamo je voda, kao simbol života, deo uskršnjih praznika, a na uskršnji ponedeljak prijatelji jedni druge polivaju vodom kako bi "sprali grehe", pa se zato taj dan i naziva Smigus Dingus, što znači "mokar ponedeljak".
Poljaci jaja boje ili ukrašavaju lanenim vlaknima, dok se Rusi pridržavaju tradicionalnog kuvanja jaja zajedno sa ljuskom od crnog luka, koja je zaslužna za predivnu crvenosmeđu boju ovog uskršnjeg simbola.
Rusi za uskršnjom trpezom uživaju u jagnjetini na maslacu ili pečenoj šunki, za desert se slade kuličom - kolačem od kiselog testa sa rumom i šafranom, a tu je i paška, "čizkejk" u obliku piramide.
I Grci Uskrs dočekuju uz jaja i jagnjetinu, kao i "mageiricu" - supu za jagnjećom iznutricom, a svi za stolom se potom sa tri prsta "tucaju jajima", koja su uglavnom obojena u crveno - simbol Hristove krvi, uz nezaobilazno vino, muziku i celodnevni ples.
Tokom Svete nedelje, uoči Uskrsa koji je u Grčkoj najveći verski praznik u godini, Grci kao i većina pravoslavaca poste i peku pletenice koje nazivaju "cureki" i koje se jedu u subotu u ponoć, a u crkvama se svakoga dana održavaju verske službe.
U Nemačkoj, tradicionalna "uskršnja vatra" okuplja uveče roditelje i decu, kao simbol sunca, koji slavi proleće i kraj zimskog perioda.
Nemci imaju još jedan običaj - to je Osterbaum, uskršnje drvo ili žbun ukrašen obojenim ljuskama od jaja, kao plodovima koji simbolizuju povratak toplote.
Deca u toj zemlji pripremaju mala gnezda u koja, kako se veruje, zec donosi čokoladna jaja.
Umesto čokoladnih jaja, na kolumbijskom meniju za tradicionalnu uskršnju večeru nalaze se egzotičniji specijaliteti, kao što je meso iguane, kornjače ili kajmana. Kolumbijci satima putuju da bi proveli praznik sa familijom, a rođacima u velikim gradovima donose sastojke iz udaljenih provincija za praznični obrok koji zajedno pripremaju.
Na Bermudama se, pak, na Veliki petak puštaju ručno izrađeni paprini zmajevi, kao simbol Hristovog uspeća, jede se torta od bakalara i toplo pecivo ukrašeno krstom. A u Češkoj Republici se uskršnji ponedeljak obeležava neobičnim običajem - dečaci vezuju devojčice oko nogu pletenicama od vrbinog pruća, što je simbol zdravlja, mladosti i snage, a ujedno pokazuje koliko je koja devojčica popularna - što više pletenica, to bolje!

Boja Uskrsa je crvena, simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv, i običaj u Srbiji je da se prvo jaje farba crvenom bojom. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća", čuva se cele godine i kako mu samo ime kaže, čuva kuću i ukućane. Čuvarkući se pripisuju magijske moći, tera zle sile i demone od kuće i ukućana.
Razgovaraćemo i o Velikom petku, Velikoj suboti i Vaskrsu.
Pričaćemo o Vaskršnjim jajima.

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove... - POJAČAJTE MOLITVU!
I videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet.
Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202!

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."