Širom zatvorenih očiju - Samo srcem se dobro vidi

Dok su noćno nebo između 27. i 28. januara prekrivali bljeskovi vatrometa, otpočela je nova lunarna Kineska godina.
Počela je godina Petla, kojih je pet u kineskom kalendaru: Vatreni, Zemljani, Metalni, Vodeni i Drveni.
Dominatan element ove godine biće vatra. Prethodna takva godina je bila pre šest decenija, pošto Kinezi smatraju 60 godina kao jedan veliki ciklus tokom kojeg se izmenjaju 60 mogućih kombinacija prirodnih elemenata i znakova horoskopa.
Hiljade ljudi okupilo se danas u hramovima u Pekingu, prvog dana Godine petla po Lunarnom kalendaru.
Uz tradicionalna jela i pića, Kinezi u celom svetu obeležavaju Novu godinu, a početak Lunarne godine proslavlja se i u drugim zemljama Azije.
Porodično okupljanje povodom proslave najvažnijeg kineskog praznika svake godine predstavlja najveću sezonsku migraciju na svetu.
Zvaničnici ove godine očekuju skoro tri milijarde kineskih putnika tokom sezone praznika koja traje do 21. februara.
Petao je praktičan znak, ranoranilac, ima plan za svaki dan. On je i društveni znak. Voli muziku, film, umetnost. Voli da se ističe.
Konfučije, koji je pripadao ovom znaku, govorio je: ''Ukoliko svakoga dana na isto mesto donosimo po kanticu peska na jedno mesto možemo da sagradimo planinu.''  Polako ali sigurno ide do uspeha. Zna da sluša ali i da savetuje.
Zna kada je vreme za rad, zabavu, druženje i odmor. Nikada ne gubi vreme.
Ima velike ambicije i želje za uspehom.
Iskren je i pošten i ne podnosi da nije u pravu.
„Petao je pored psa i konja jedna od onih životinja koje prate dušu, pa se u ritualima starih Germana pojavljuju kao žrtve umrlima". /Vilhelm Kopers/
„Sa svetim Mratom stoji petao u intimnoj kultnoj vezi utoliko što mu se prinosi na žrtvu. Petao je bio i atribut svetoga Save, kao što je orao atribut Zevsov. U narodnoj tradiciji se kaže da je sveti Sava uvek nosio uza se petla" /Milan Đ. Milićević/
Petao igra naročitu ulogu u srpskoj mitologiji. Mrvama koje se pokupe sa trpeze Badnje večeri, pa zajedno sa kukuruzom - koji je bio stavljen ispod badnjidanske sofre koja se pravi na slami - i preostalim zrnevljem žita koje je od slame otpalo, ujutru se, na Božić, hrane kokoši, dakle i petlovi, kojih obavezno ima u jatu, i to u krugu koji se napravi od konopca. Kada se ovome doda ritualno unošenje slame - za postavljanje sofre Badnje večeri, a zatim da se te iste večeri na simboličan način hrane divlje životinje, i u tome redu divlje ptice - štetočine, uz široko rasprostranjeni običaj da se domaća ženska čeljad prvog dana Božića, rano ujutru mora najpre omrsiti vrapcem ili golubom koji se peče na ognju od badnjaka - zajedno sa božićnom pečenicom, onda se kao nesumnjiv može izvesti zaključak: dobar deo običaja oko Badnjeg dana povezan je sa žitnim demonom sagledanim u liku ptice.
Petao je najstariji ljudski časovnik. On deli tamu od svetla i najavljuje izjutra sunce, a u predvečerje mesec.
Njegova pesma je pouzdan znak života.

Jedna od najrasprostranjenijih ptica na svetu je vrabac i on je nezvanični simbol Beograda.
Prema rečima doktora Saše Marinkovića, iz Instituta za biološka istraživanja, on svoju titulu simbola grada duguje pesnicima.
Pripisuju mu se i ljudske osobine: marljivost, živahnost i vedrina.
Priča o vrapcu je stara legenda. Govorilo se kako su Turci, 1456. godine, sa velikom vojskom krenuli na Beograd. Grad je odbranjen, a prema legendi, među brojnim stradalim je pronađen i vrabac proboden sa tri strele.
Znate li da u Beogradu postoji prostor u koji kada dođete zateknete tablu „Dobro došli u grad vrabaca". U tom prostoru su hranilice i kućice za vrapce, Ulica vrabaca ali i aleja Dživdžana Juniora.
Vrabac Srba je bio i maskota „Univerzijade" u Beogradu, a onaj sa opancima i šajkačom je zaštitni znak Vrnjačke Banje.

Orao, poznatiji i kao kralj neba je smatran simbolom slobode, nadahnuća i neslućenih visina. Deluje nesputano. Iako je grabljivica ima krajnje pozitivan predznak u hrišćanstvu i jedan je od najčešćih simbola u heraldici.
Slovenska mitologija ga smatra božjom pticom i vezuje ga za vrhovna božanstva, vladare, plemiće i ratnike. Slično je i kod istočnih naroda ali i kod starih Grka, gde je on moćan solarni simbol.

Zbog svog položaja vrba se koristi i u narodnoj magiji kao biljka preko koje se svaka bolest, a naročito groznica šalje na onaj svet da se nikada ne vrati.
Nežno drvo nadvijeno nad vodom, danas najčešće simbol nesrećne ljubavi, stalan je motiv u tradicionalnoj likovnoj umetnosti Kine i Japana, a žalosnu vrbu je ovekovečio Klod Mone.
Ima je i u stihovima svih naroda širom planete Zemlje ali i u jednoj od najtužnijih ljubavnih priča, u mitu o Orfeju i Euridici. U njoj je napisano da se baš u jednom vrbaku, u trenutku kada je izlazio iz sveta mrtvih u svet živih Orfej okrenuo i zauvek izgubio Euridiku.
Elegantna je, krhka i savitljiva biljka.
Ona je most između dva sveta, poštovana u različitim religijama i kulturama. Ona je i sveto drvo. Kod Kelta Zemlja i Sunce su se izlegli iz dva grimizna jajeta sakrivena u vrbovom granju.
U našoj tradiciji je biljka bez koje je nemoguće proslaviti najveseliji od svih hrišćanskih praznika - VASKRS.
Ona putuje sa ljudima kroz magiju i religiju, od biljke povezane sa svetom mrtvih do biljke uskrsnuća.

Ovo je samo deo tema o kojima ćemo da razgovaramo u noći koja je pred nama.

„Ako vam "ne ide", ako vam se ne ostvaruje očekivano, ako se ne osećate baš najbolje u sopstvenoj koži, ako pružate manje nego što biste mogli i postižete manje nego što zaslužujete, ako ne možete da rešite razne sudbinske čvorove - POJAČAJTE MOLITVU!
I, videćete rezultate, veoma brzo. U rasponu od brze pomoći do pravog pravcatog čuda: od rešenja do spasenja.
Jednostavan savet, dobijen sa ruske strane (a ovde samo posrbljen i prenesen).
Leči i pomaže, razrešava i isceljuje."
(Dragoslav Bokan)

Ne znam da li Vam se dogodilo da dosanjate san koji ste snivali.
Ukoliko jeste, onda veoma dobro znate šta Vam se dogodilo.

Sanjajte! UZ BEOGRAD 202!

„Samo srcem se dobro vidi!" (Egziperi)

Slušajte nas na FM 104,0 Megaherca i preko Interneta.

Link za slušanje našeg Radija: http://tinyurl.com/Beograd202
Pronađite nas i na Tviteru: https://twitter.com/beograd202

Kontakt:
++381 11 3249 202
SMS: 064 0202 200
Mejl: program202@gmail.com

Izbor muzike i produkcija: NENA OGNjENOVIĆ TRKULjA.

Autor, domaćin i voditelj: Luka Mijatović .

„Čovek mora da ume da vidi svet."