Jedna godina duže u školi, pola veka kasnije – znatno manji rizik od demencije

Koliko obrazovanje utiče na zdravlje mozga u poznijim godinama? I da li dodatna godina provedena u školskoj klupi može da smanji rizik od razvoja demencije decenijama kasnije?

Novo istraživanje objavljeno u naučnom časopisu PNAS pruža dosad jedan od najznačajnijih dokaza da bi odgovor na ova pitanja mogao biti potvrdan.

Naučnici su, koristeći specifičnu zakonsku reformu sprovedenu u Velikoj Britaniji tokom sedamdesetih godina prošlog veka, ispitivali dugoročne zdravstvene posledice obaveznog produžetka školovanja.

Rezultati ukazuju na to da je samo jedna dodatna godina obrazovanja povezana sa manjom učestalošću Alchajmerove bolesti i srodnih oblika demencije.

Zakonska promena koja je omogućila jedinstveno istraživanje

Istraživački tim, predvođen zdravstvenom ekonomistkinjom Silvijom Barčelos sa Univerziteta Viskonsin–Medison, iskoristio je reformu iz 1972. godine, poznatu kao Zakon o podizanju starosne granice za završetak obaveznog školovanja (ROSLA).

Ovom reformom minimalna starosna granica do koje su učenici morali da ostanu u školi u Engleskoj, Škotskoj i Velsu pomerena je sa 15 na 16 godina.

Međutim, promena se odnosila samo na učenike rođene posle 1. septembra 1957. godine. Oni rođeni neposredno pre tog datuma mogli su da završe školovanje sa 15 godina, dok su njihovi nešto mlađi vršnjaci morali da provedu još jednu godinu u obrazovnom sistemu.

Upravo je ova jasna vremenska granica omogućila naučnicima da sprovedu takozvani prirodni eksperiment.

Umesto da se oslone isključivo na poređenje ljudi sa različitim nivoima obrazovanja, istraživači su uporedili zdravstveno stanje dve generacije koje su rođene u gotovo istom periodu, ali su bile izložene različitim zakonskim uslovima školovanja.

„Ovo okruženje pružilo je jedinstvenu priliku za proučavanje uzročnih efekata obrazovanja na učestalost Alchajmerove bolesti i srodnih demencija“, navode istraživači u naučnom radu.

Zašto je ovaj pristup važan? Dosadašnja istraživanja uglavnom su pokazivala da ljudi sa višim nivoom obrazovanja ređe obolevaju od demencije. Ipak, bilo je teško utvrditi da li je upravo obrazovanje zaslužno za tu razliku.

Naime, na zdravlje u starijem životnom dobu utiču i brojni drugi faktori, poput genetike, porodičnih okolnosti tokom detinjstva i socioekonomskog položaja.

„Odavno znamo da je kod ljudi sa višim nivoom obrazovanja manja verovatnoća razvoja demencije, ali je bilo teško utvrditi da li je samo obrazovanje odgovorno za to“, objašnjava Silvija Barčelos.

Zahvaljujući zakonskoj promeni, istraživači su mogli da ispitaju da li je razlika u dužini školovanja imala direktne posledice po zdravlje.

Prema njihovoj pretpostavci, ukoliko obrazovanje zaista smanjuje rizik od demencije, trebalo bi da postoji uočljiva razlika između osoba rođenih neposredno pre i posle datuma stupanja reforme na snagu.

Rezultati ukazuju na manju učestalost demencije

Za analizu su korišćeni podaci iz velikog britanskog istraživačkog projekta UK Biobank.

Istraživači su ustanovili nagli pad kumulativne učestalosti Alchajmerove bolesti i srodnih demencija kod osoba rođenih posle 1. septembra 1957. godine.

„Naši nalazi ukazuju na to da obrazovanje ima negativan uzročni efekat na učestalost Alchajmerove bolesti i srodnih demencija“, navode autori studije.

Prema njihovim proračunima, dodatna godina školovanja bila je povezana sa smanjenjem kumulativne učestalosti ovih oboljenja za približno 0,88 procentnih poena.

Ipak, naučnici upozoravaju da ovu brojku treba tumačiti sa oprezom. Učestalost demencije u ispitivanoj grupi bila je manja od jedan odsto, zbog čega je dobijena procena smanjenja bila neuobičajeno velika.

Istraživači ističu da retkost posmatranog ishoda otežava dobijanje preciznih statističkih procena, čak i kada je uzorak veliki.

„Možemo pouzdano da procenimo smer uzročnog efekta obrazovanja, ali ne i njegovu preciznu veličinu“, navode autori. Drugim rečima, rezultati podržavaju zaključak da dodatna godina obrazovanja može da smanji rizik od demencije, ali se na osnovu ovog istraživanja ne može sa sigurnošću utvrditi koliki je tačno taj efekat.

Posebno značajni rezultati kod osoba sa genetskim rizikom

Istraživači su ispitali i genetske podatke učesnika kako bi utvrdili da li dodatna godina školovanja ima različit efekat kod osoba sa različitim naslednim predispozicijama.

Posebnu pažnju posvetili su genetskim varijantama povezanim sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti, uključujući gen APOE4.

Pokazalo se da su osobe sa povećanim genetskim rizikom, rođene pre uvođenja reforme, imale znatno veću učestalost demencije. Međutim, kod osoba rođenih posle promene, dodatna godina školovanja bila je povezana sa značajnim smanjenjem učestalosti bolesti upravo u grupi sa visokim genetskim rizikom.

Koautor istraživanja Leandro Karvaljo, zdravstveni ekonomista sa Univerziteta Južne Kalifornije, ističe značaj ovog nalaza.

„Za ljude koji znaju da imaju povećan genetski rizik od demencije, ovo je ohrabrujući nalaz. Geni pomažu u oblikovanju rizika od bolesti, ali ne moraju nužno da odrede ishod“, kaže Karvaljo.

Ovi rezultati sugerišu da nasledna predispozicija ne mora sama po sebi da odredi buduće zdravstveno stanje i da faktori iz životnog okruženja mogu imati važnu ulogu.

Kako dodatna godina škole može da utiče na zdravlje?

Istraživači još nemaju konačan odgovor na pitanje šta je tačno dovelo do uočenih zdravstvenih koristi.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste da dodatna godina školovanja donosi dugoročne socioekonomske prednosti.

Viši nivo obrazovanja može da omogući sticanje boljih kvalifikacija, veće prihode i pristup povoljnijim zanimanjima. Kada se takve prednosti sabiraju tokom nekoliko decenija, mogu da utiču i na zdravlje u poznijem životnom dobu.

Ipak, istraživanje nije utvrdilo koji je od ovih mehanizama bio presudan, niti je dokazalo da je jedan od njih neposredno odgovoran za smanjenje rizika.

Obrazovanje kao moguć faktor prevencije

Iako su potrebna dodatna istraživanja, rezultati predstavljaju važan doprinos razumevanju veze između obrazovanja i zdravlja mozga.

Posebno je značajno to što ukazuju na mogućnost da životne okolnosti koje se mogu menjati utiču na to da li će se nasledna sklonost ka određenoj bolesti zaista ispoljiti.

„Naši rezultati ukazuju na to da iskustva i okolnosti koje se mogu menjati tokom života mogu da utiču na to da li će se nasledna predispozicija na kraju pretvoriti u bolest“, ističe Karvaljo. On dodaje da je utvrđivanje konkretnih intervencija koje mogu da proizvedu ovakve zaštitne efekte važan pravac budućih istraživanja.

Ipak, autori upozoravaju da rezultate treba posmatrati u kontekstu specifičnih istorijskih okolnosti u Velikoj Britaniji. Oni ne predstavljaju dokaz da će svaka dodatna godina školovanja kod svakog pojedinca imati isti efekat.

Jedan od najvažnijih zaključaka studije jeste da obrazovanje možda nije važno samo za profesionalni i društveni razvoj, već i za dugoročno očuvanje zdravlja mozga.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).