Od privlačnosti do odbojnosti u sekundi – psihologija iznenadnog gubitka interesovanja za partnera

Da li ste ikada osetili iznenadnu odbojnost prema osobi koja vas je privlačila – samo zato što je nosila neobične cipele ili je preglasno žvakala?

Taj trenutni prelazak od privlačnosti do potpune odbojnosti postao je veoma popularna tema na Tik-toku i Instagramu, gde samci i parovi razmenjuju iskustva o konkretnim, često apsurdnim sitnicama zbog kojih su izgubili interesovanje za nekoga.

Ali, ako ostavimo po strani viralne mimove i duhovite priče, zašto naš mozak ponekad tako naglo „povuče ručnu kočnicu“ kada je reč o privlačnosti?

Postoji više mogućih objašnjenja. Pojedini psiholozi smatraju da bi ovaj fenomen mogao da bude povezan sa takozvanim seksualnom odbojnošću.

Prema jednoj hipotezi, seksualna odbojnost je emocija koja se oblikovala pod uticajem evolucionih pritisaka prirodne selekcije. Ta teorija polazi od pretpostavke da su žene evolutivno predodređene da biraju muškarce sa kojima mogu uspešno da se razmnožavaju, kako bi obezbedile opstanak potomstva.

Iz te perspektive, iznenadna odbojnost, iako ponekad preterana reakcija, ima ulogu u izboru odgovarajućeg partnera.

Međutim, ova teorija ima i svoja ograničenja. Ne ulaze sve žene u romantične veze radi razmnožavanja. Osim toga, ona ne objašnjava zašto i muškarci doživljavaju ovaj fenomen, niti uzima u obzir individualne razlike u tome šta ljudi očekuju od partnerskih odnosa. 

Postoje i teorije koje ovaj fenomen povezuju sa anksioznošću u partnerskim odnosima.

U psihologiji partnerskih odnosa, osobe sa izbegavajućim stilom privrženosti nastoje da izbegnu emocionalnu bliskost. Zbog toga zabavljanje ili ulazak u romantičnu vezu kod njih može izazvati određenu anksioznost.

Moguće je da osećaj iznenadne odbojnosti u takvim slučajevima deluje kao odbrambeni mehanizam, omogućavajući osobi da se distancira od drugih i sačuva nezavisnost, koju doživljava kao svoju „sigurnu zonu“.

To ukazuje na mogućnost da osobe sa izbegavajućim stilom privrženosti koriste ovaj osećaj odbojnosti kako bi se zaštitile i održale emocionalnu distancu.

Treba razmotriti i povezanost između ponašanja sadašnjih i bivših partnera.

Kod nekih ljudi određeni postupci, navike ili maniri mogu izazvati neprijatnu reakciju zato što ih podsećaju na prethodne partnere. Tako određeno ponašanje počinju da povezuju sa osećajem odbojnosti.

U tom kontekstu važno je pomenuti i klasično uslovljavanje.

Ako smo naučili da određene nadražaje iz okruženja povezujemo sa nečim odvratnim – na primer, ako smo više puta videli nekoga kako čačka nos i slušali da je to odvratna navika – verovatno ćemo osetiti gađenje kada kasnije primetimo isto ponašanje kod druge osobe. To na kraju može dovesti do pojave odbojnosti prema osobi koja se tako ponaša.

Još jedno moguće objašnjenje ovog fenomena moglo bi biti povezano sa određenim fobijama ili preosetljivošću.

Na primer, ako neko ima mizofoniju – stanje koje karakteriše smanjena tolerancija na određene zvukove – zvuci poput glasnog žvakanja mogu kod te osobe izazvati snažnu razdražljivost.

Na kraju, odgovor na pitanje zašto ljudi iznenada osete odbojnost prema nekome nije jednostavan.

Sve navedene teorije imaju svoje prednosti i ograničenja. Ipak, čini se da ključnu ulogu u pojavi ovog fenomena imaju individualne razlike među ljudima.