Čalabrca, kljukuša i škripavac – vreme je za povratak zaboravljenih jela

Na novoj listi poznate platforme, moravska salata našla se ispred tradicionalnih jela kao što su gibanica, belmuž, kavurma i pihtije. Ali pažnju kod srpskih predjela privlače i neka gotovo zaboravljena jela – živa pljeskavica ili pohovani mozak. Naravno i čalabrca.

Objašnjavajući ovaj pojam, Dejan Zagorac iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka rekao je da se seća i da je u Nišu bio restoran „Čalabrca“.

Pitanje autentičnosti domaće kuhinje često izaziva debate, s obzirom na to da su na ovim prostorima vekovima mešani različiti kulinarski uticaji. U svetu postoji veoma malo potpuno izolovanih kuhinja, pa se naša gastronomija oslanja pre svega na kvalitetne namirnice.

„Naše namirnice, naš način pripreme i naše gostoprimstvo čine našu kuhinju prepoznatljivom", objasnio je Zagorac. On je dodao da se domaća hrana može uspešno brendirati prihvatanjem te mešavine uticaja, bez insistiranja na strogom gastronomskom nacionalizmu.

Globalni trendovi i povratak jednostavnosti

Visoka pozicija moravske salate nije iznenađenje ako se posmatraju aktuelna dešavanja u svetu kulinarstva. Profesor ekonomije Veljko Mijušković naglasio je da ocene korisnika na globalnim platformama imaju velikog smisla iz tržišnog ugla.

Prema njegovim rečima, to oslikava jedan suštinski trend u savremenoj gastronomiji. Ljudi se globalno sve više okreću zdravim, lokalnim namirnicama i obrocima koji ne zahtevaju složenu pripremu.

Za prepoznatljivost jela više nije presudna isključivo komplikovana kulinarska tehnika. Nekoliko jednostavnih i svežih lokalnih sastojaka dovoljno je da privuče pažnju svetske publike. Upravo to objašnjava zašto je salata sa juga Srbije osvojila simpatije korisnika širom planete. Savremeni gosti restorana sve lakše prepoznaju i cene izvorni ukus povrća.

Popularizacija domaćih jela putem ovakvih ocenjivanja donosi značajne benefite za promociju zemlje. Mijušković je podsetio i na ranije uspehe na istim listama, poput komplet lepinje koja je svojevremeno proglašena za najbolji doručak na svetu.

Kao što je objasnio, gastronomija predstavlja jednu od najvažnijih perspektiva turističke ponude. Ona je ujedno i značajan pokazatelj nacionalnog ponosa koji se uspešno prezentuje stranim posetiocima.

Zaboravljeni specijaliteti kao turistička šansa

Bogatstvo srpske trpeze pruža brojne mogućnosti za kreiranje jedinstvenih jelovnika zasnovanih na pomalo zaboravljenim receptima. Stručnjaci predlažu da se gostima češće serviraju zanemarena jela poput kljukuše, popare, samse i filije.

Pored njih, na jugu su prisutne trljanica i bungur, dok se u istočnoj Srbiji ističe vlaški kačamak koji se stavlja na roštilj. Zagorac je pomenuo i sir škripavac, kao i cicvaru koja je karakteristična za brojne planinske krajeve.

Očuvanje tradicionalnih lokalnih specijaliteta u kafanama presudno je za razvoj turizma, s obzirom na to da su najrazvijenije gastronomske nacije istovremeno i najveće turističke sile. Ugostitelji na sreću sve više uvrštavaju ova zaboravljena jela u svoje menije.

Na taj način se uspešno prevazilazi jednolična ponuda u kojoj su nekada dominirali isključivo ćevapi i pljeskavice. Takav pristup omogućava da svaki deo zemlje posetiocima ponudi nešto potpuno autentično i nezaboravno.