Deset saveta stručnjaka kako da postanete bolji vozač – planirajte parkiranje, ne žurite noću i nikada ne paničite

Bilo da ste tek položili vozački ispit ili ste za volanom već decenijama, vozačke veštine uvek mogu da se usavrše. Od suočavanja sa agresijom na putu i saobraćajnim gužvama, do tesnih parking-mesta i loših vremenskih uslova, instruktori vožnje dele savete o tome kako da budete bolji vozač u najizazovnijim situacijama.

Ako kasnite

Jedan uobičajen i jako veliki problem za koji su krivi mnogi vozači je žurba. Uglavnom niko neće da izađe iz kuće dva minuta ranije kako bi negde stigao na vreme. Zbog toga je veća verovatnoća da će voziti rizično.

Međutim, ostaviti više vremena za put lakše je reći nego učiniti s obzirom na svet u kojem živimo. Često želimo da budemo na odredištu pre nego što smo zapravo stigli, a ostali ljudi nam smetaju ili kasnimo na posao.

Instruktori ističu da provode mnogo vremena pomažući kandidatima za vozače da prevaziđu takav način razmišljanja.

Ako vas nešto zadrži

Većina ljudi žudi za predvidljivošću, zbog čega promene na našoj ruti, poput zatvorenih puteva, radova na putu ili velikih saobraćajnih gužvi, izazivaju stres. Ključ dobrog vozača, zato upravo jeste sposobnost da reaguje i prilagodi vožnju kada se suoči sa takvim izazovima.

Ako kasnite i zaglavljeni ste u velikoj gužvi, upotrebite hendsfri uređaj da pozovete nekoga i javite mu da ste zaglavljeni, kako biste ublažili brigu zbog kašnjenja. Ako nemate hensdfri uređaj i ako je moguće, zaustavite se da biste telefonirali. Nemojte doći u iskušenje da nekome šaljete poruke dok stojite u koloni, jer je to protivzakonito.

Pored toga, u saobraćajnoj gužvi mnogi iskusni vozači prilaze veoma blizu automobilu ispred sebe. Zato je bolje ostaviti bezbedan razmak od vozila ispred sebe – otprilike dužinu jednog automobila.

Među drugim primerima nepromišljene vožnje koje se redovno primećuje jesu prolazak vozača kroz crveno svetlo ili promena trake bez uključivanja pokazivača pravca.

Ako ste žrtva agresivnog ponašanja na putu

Koliko god to bilo teško, nemojte se upuštati u sukob. Kada neko postane agresivan, nemojte ga gledati, nemojte uspostavljati kontakt očima niti pokušavati da dokažete da ste u pravu. Samo ga pustite da ode i napravite razmak – tako je mnogo bezbednije. Svi pravimo greške čak i vozači Formule 1.

Ponašanje ljudi se menja kada uđu u metalnu kutiju i osete da imaju pravo da mašu rukama, viču i ponašaju se agresivno ili nasilnički. Da biste se tome suprotstavili, ostanite smireni. Zatim razmislite koje mogućnosti imate. Ako vozač može da vas pretekne, ostavite mu malo prostora.

Nikada nemojte osećati da morate da prekoračite ograničenje brzine zato što vozač iza vas žuri i vozi vam suviše blizu. Ako vam je automobil iza vas veoma blizu, ostavite tri ili četiri sekunde razmaka ispred sebe, jednostavno zato što ne želite da udarite u zadnji deo vozila ispred vas.

Ako ste uznemireni zbog vožnje

Svi vozači, posebno oni bez ili malo iskustva, moraju da imaju u vidu da oni kontrolišu svoj automobil i da ne treba da dozvole drugim ljudima da kontrolišu ono što rade. Nema potrebe da misle kako moraju da drže korak sa drugima koji su iskusniji.

Novopečenim vozačima se često dešava da se uspaniče, na primer, ako im se ugasi motor, a neko iza im zatrubi ili ih psuje. Instruktori savetuju da je najbolje ne obraćati pažnju na takve reakcije jer mogu da izazovu emocionalnu reakciju. „Gledajte ispred sebe i ne žurite“, savetuju instruktori

Ako vozite u inostranstvu

Nemojte pretpostavljati da je svuda isto kao u vašoj zemlji. Neophodno je proveriti sve razlike u zemljama u kojima prvi put vozite.

Za svaki slučaj proverite saobraćajna pravila, kojom stranom puta se vozi, ograničenja brzine i kako izgledaju saobraćajni znaci.

Treba imati u vidu i da satelitska navigacija u nekim zemljama ne radi dobro.

Ako se izgubite

Ako pogrešno skrenete, ne treba paničiti i naglo kočiti. Dovoljno je da skrenete na sledećoj raskrsnici jer je to najbezbedniji način da ispravite rutu.

Mnogo je bezbednije nastaviti pogrešnim putem nego opasno voziti kako biste došli na pravi put. Kada se izgubimo to nam dodatno odvlači pažnju i mnogi često više gledaju u navigaciju umesto da gledaju šta se dešava napolju.

Zaustavite se da biste promenili rutu, nemojte doći u iskušenje da to pokušavate tokom vožnje. Satelitska navigacija je napravljena da pomogne, ali ponekad samo treba da damo tehnologiji malo vremena, pa će ona izračunati novu rutu i vratiti nas na put do mesta na koje treba da stignemo.

Treba biti spreman i na staromodno čitanje putokaza ili karte ako navigacija izgubi signal ili se baterija isprazni. Ne može se uvek osloniti na nju.

Ako parkirate pod pritiskom

U gradu koji ne poznajete najbolje je da automobil ostavite na parkingu. Savet instruktora je i da pre polaska isplanirate nekoliko mogućnosti za parkiranje, pa čak i da na Gugl slikama proverite kako parking-mesta izgledaju.

Ne žurite kada pokušavate da se uvučete u tesno parking-mesto i nemojte se osećati neprijatno zbog toga što vas drugi gledaju, napominju instruktori. Drugi vozači mogu da gledaju i nešto nauče od vas. Ne morate da se nervirate.

Uverite se da je mesto zaista dovoljno prostrano za vaš automobil, i ne zaboravite da sve vreme pratite promene u onome što se dešava oko vas, bilo da su u pitanju druga vozila ili pešaci.

Nije sramota odustati i otići ako ne možete da uđete u neko mesto. Ne postoji nagrada za parkiranje na najmanje i najtešnje parking-mesto.

Ako vam paralelno parkiranje zadaje probleme

Ako ćete paralelno da se parkirate, uverite se da ste to vežbali pre nego što pokušate na nekom prometnom mestu. Nemojte nepotrebno komplikovati. Uverite se da znate gde je ivičnjak i da ste dovoljno udaljeni unazad kako, kada počnete da okrećete volan, ne biste udarili u automobil iza kojeg pokušavate da se paralelno parkirate.

Ako vozite noću

Nemojte dozvoliti da vas to što je put prazan navede da pomislite da možete da vozite brže.

Takođe, morate da budete sigurni da ste sposobni za vožnju, jer umor je jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nezgoda.

Pravilno koristite svetla i izbegavajte da direktno gledate u farove vozila koja vam dolaze u susret, jer vas lako mogu zaslepiti. Ostavljajte veći razmak između sebe i vozila ispred. Ne žurite: bez žurbe nema ni nepotrebnog rizika.

Ako vas zatekne loše vreme

Ako ste već za volanom i počne jak pljusak, usporite, povećajte rastojanje između sebe i vozila ispred i izbegavajte naglo kočenje. Ako ispred sebe vidite veliku baru, a ne poznajete taj kraj, pokušajte da je izbegnete ili prođite kroz nju veoma sporo, jer ne znate koliko je duboka i možete da oštetite automobil.

Vodite računa da vetrobransko staklo bude čisto, jer moramo da budemo u stanju da vidimo šta nas očekuje u narednih pet sekundi – najmanje. Ako na kiši vozite putem na kojem je ograničenje 60 kilometara na sat, to ne znači da morate da vozite 60 kilometara na sat – ograničenje brzine je granica, a ne cilj. Ako ne vidite dobro, smanjite brzinu.

Na ledu samo zapamtite da sa svim morate biti nežni. Čak i volan treba okretati veoma blago – i sve radite mnogo sporije.