Ne objavljujte bez dozvole fotografije prijatelja na društvenim mrežama, čak i ako „žive onlajn“

Niko ne voli da se svađa sa prijateljima, posebno kada je u pitanju nešto tako besmisleno kao što su društvene mreže. Nema niti jednog razloga da se svađamo oko lajkova, označavanja (tagovanja) na slikama i upadanja u direktne poruke. To je samo Instagram – filtrirano sredstvo za objavljivanje ulepšane verzije naših života koje, van naših pametnih telefona, ne znači gotovo ništa.

Ipak, u današnjoj previše dokumentovanoj i previše onlajn kulturi, gde svako može u trenutku postati viralan, stvari su malo komplikovanije od toga.

Mnogi su imali priliku da otkriju koliko objava za koju niti su znali, niti su je želeli, može da bude neprijatna. Da sve bude još gore, najčešće na mrežama završe fotografije iz izlaska kada frizure praktično više ne liči na prvobitnu, šminka je nestala ili više nije na mestu gde bi trebalo da bude, a odeća je u najboljem slučaju izgužvana i sa tragovima znoja.

„Odlučile smo da popijemo još jedno piće i moja sestra je želela fotografiju. Nerado sam pristala, ali sam je zamolila da je nigde ne objavljuje jer sam izgledala užasno“, priča 52-godišnja Mej.

Sledećeg jutra, njena sestra je objavila fotografiju na storiju na Instagramu. „Nisam mogla da verujem. Bila je iza objektiva, tako da nismo videli njen umor ili koliko se oznojila. Samo sam ja izgledala loše. Rekla sam joj da skloni fotografiju. Ona je slegla ramenima i rekla da ne vidi šta je tu toliko strašno“.

Ovo je iznenađujuće česta situacija i mnogi su se više puta susretali sa neslaganjem oko toga da li fotografije na kojima se nalaze treba da budu objavljene. Takođe, mnogo je onih koji izbegavaju da zamole prijatelje da ih obrišu jer je veoma nepopularno brinuti o svom prisustvu na društvenim mrežama.

Jedna od taktika je da ne zamerate prijateljima i pustite ih da objavljuju šta god misle da treba, ali da kada naiđete na nešto što vam ne odgovara ne podelite na svom nalogu. Na taj način objavu će videti oni koji prate vašeg prijatelja, ali ne i vaši pratioci.

Ono što je nekada bila stavka rezervisana za decu (koliko god da smo se odomaćili na internetu, malo je onih koji bi podelili fotografiju tuđeg deteta bez dozvole) sada je nešto što se proširilo na sve, imajući u vidu da je internet kultura postala šira i podmuklija.

Privatnost sve vrednija i sve ređa – roba

Može se desiti da vas neko zamoli da nikada ne objavljujete njihove fotografije na mrežama, kao i da uklonite neke za koje ste prethodno imali odobrenje.

Iako neki od nas javno dele sve više detalja iz svojih života, čini se da je privatnost postala sve vrednija – i iznenađujuće retka – roba.

„Neprijatnost koju ljudi osećaju ne mora da bude zbog sujete zbog lošeg izgleda. To je iskren psihološki odgovor na gubitak kontrole nad načinom na koji su predstavljeni svetu. Studije u kojima se koriste metode snimanja mozga pokazuju da kada neko objavi vašu fotografiju bez dozvole, to aktivira iste neuronske centre bola koji reaguju na fizičke povrede ili društveno odbacivanje“, objašnjava psiholog dr Maks Blumberg, koji je član Britanskog psihološkog društva.

Reakcija na neočekivano objavljivanje fotografija prepoznata je kao psihološko stanje.

„Najugroženije grupe uključuju introvertne osobe, koje preferiraju kontrolisane interakcije i smatraju da objavljivanje fotografija na kojima se nalaze remete njihove planove za komunikaciju sa drugima“, objašnjava dr Blumberg.

Prema njegovim rečima, ljudi sa socijalnom anksioznošću provode dodatnih 50 minuta dnevno na društvenim mrežama pokušavajući da kontrolišu sliku o sebi.

„Zatim, tu su i razni voajeri – oni koji mnogo pretražuju internet, objavljuju malo i doživljavaju zamor od privatnosti zbog stalnog upravljanja granicama. Kada se nađu u neželjenoj situaciji zbog prisustva na mrežama kroz tuđe objave, to je psihološki destabilizujuće“, precizirao je dr Blumberg.

Ne sviđa mi se fotografija, zašto bi je gledali svi?

Takođe, stavovi o tome šta treba, a šta ne treba objavljivati o nama menjaju su se sa godinama.

„Osetljivija sam na ovakve stvari otkako sam prešla 50. godinu. Osim ako nisam spremna za slikanje, moje lice i kosa ne izgledaju prirodno kao kada sam imala 30 godina“, kaže Mej.

Postoje i oni koji su izuzetno izbirljivi u pogledu fotografija koje žele da budu objavljene na mrežama. Poenta nije u tome da li žele da budu doživljeni na neki specifičan način, niti da im je stalo do toga da žele da kontrolišu kako su predstavljeni na internetu. Jednostavno ako im se ne sviđa fotografija zašto bi želeli da ona „ode u svet“?

Sve ovo može delovati neozbiljno jer koga briga kako vi izgledate na internetu? Zar to nije samo znak da ste previše opsednuti sopstvenim imidžom?

„Oni kojima više smeta da njihove fotografije završe u onlajn prostoru mogu imati veoma valjane razloge pored činjenice da je to možda narušilo njihovu privatnost. Na primer, objavljivanje fotografija na internetu može nenamerno otkriti informacije o ljudima i ugroziti im bezbednosti, kao što je otkrivanje lokacije“, ističe psiholog dr Linda Kej, takođe ovlašćeni član Britanskog psihološkog društva.

Postoje i druge, o okolnosti.

„U nekim slučajevima, neko ko izbegava objavljivanje fotografija na mrežama može imati takav stav zbog toga što pokušava da se zaštiti od bivšeg nasilnog partnera ili člana porodice, ili da bi izbegao proganjanje“, objašnjava dr Kej dodajući da se u takvim slučajevima, objavljivanjem fotografije ugrožava nečija bezbednost.

Najčešće će nečiji pogled na društvene mreže uticati na to kako će reagovati na tuđe onlajn prisustvo.

Uz dogovor nestaje strah da ćemo postati sledeći viralni mim

Istovremeno, među nama ima i onih koji „žive onlajn“ i malo šta što neko drugi objavi može da im smeta. Ali postoje ozbiljne, a ponekad i pravne, implikacije koje treba razmotriti. Na primer, u nekim zemljama zakoni o bezbednosti na internetu propisuju da je deljenje intimnih slika bez pristanka ozbiljan prekršaj. A u nekim slučajevima, kao kada fotografija ili video-klip nepoznate osobe neočekivano postane viralna (kao što se desilo paru snimljenom na koncertu grupe „Koldplej“), može doći do posledica koje prevazilaze okvire života pojedinaca.

Dogovor i iskren razgovor, to jest traženje dozvole pre objavljivanja fotografija jedino je rešenje dok ne budemo imali nova opšteprihvaćena pravila ponašanja. To bi trebalo da bude slučaj bez obzira na to koliko je velika ili mala vaša baza pratilaca i da li je vaš profil zaključan ili pristup sadržajima ima cela planeta.

„Nije to proizvoljno ograničavanje već zdravo formiranje društvenih normi. Istraživanja pokazuju da razgovori o pristanku jačaju odnose među ljudima i pokazuju istinsku brigu za dobrobit drugih. Pitanje da li možete da objavite nešto postalo je čin prijateljstva u hiperpovezanom dobu“, dodaje dr Blumberg.

Jasna situacija donosi i olakšanje – svi mogu da se opuste u društvu bez straha da će postati mim.