Italijanski modni brend pod sudskom upravom – novi korak u istrazi eksploatacije radnika

Poznati italijanski modni brend „Loro Pijana“(Loro Piana) po nalogu suda u Milanu, stavljen je pod meru sudske uprave zbog sumnje za eksploataciju radnika u njegovim proizvodnom lancu.

Ovaj slučaj deo je šire istrage koja je poslednjih godina obuhvatila i druge luksuzne brendove poput „Diora“, „Armanija“, „Valentina“ i „Alvijero Martinija“. Iako su u pojedinim slučajevima ove mere kasnije ukinute, poruka je jasna: pravosuđe pojačava kontrolu nad radom velikih modnih kuća.

U središtu slučaja „Loro Pijana“ su optužbe da je kompanija nemarno omogućila teške uslove eksploatacije kineskih radnika. Istraga je pokazala da je modna kuća deo proizvodnje prepustila firmi „Evergrin fešn grup“ (Evergreen Fashion Group Srl), koja je potom angažovala drugu firmu, „Klover moda“ (Clover Moda Srl), koja je angažovala radnike u ilegalnim i opasnim uslovima.

Vlasnik „Klover mode“ je uhapšen u maju 2025. godine zbog sumnje na tešku zloupotrebu radne snage.

Prema nalazima tužilaštva, radnici, većinom bez dokumenata, radili su noću, tokom praznika, spavali u nelegalnim smeštajima i koristili mašine bez bezbednosne zaštite, a za sve to dobijali znatno manje od zakonski propisane plate.

Tužilaštvo takođe iznosi na videlo da ove modne kuće često plaćaju proizvod oko 100 evra, a prodaju ih u radnjama za 1.000 i 3.000 evra.

Odbrana kompanije i odgovornost za celu proizvodnu mrežu

Uprava „Loro Pijane“ tvrdi da nije znala za postojanje dodatnog podizvođača, firme „Klover“, niti za uslove rada. Međutim, tužilaštvo smatra da kompanija tog ranga mora da poseduje mehanizme za kontrolu cele proizvodne mreže, uključujući i firme kojima se proizvodnja poverava.

Iako kompanije formalno sprovode kontrole, tužilaštvo tvrdi da su ti pregledi često površni i simbolični. U slučaju „Evergrin fešn grupa“, nije bilo provere da li zaista imju kapacitete da realizuju narudžbine. „Loro Pijana“ je raskinula ugovor tek nakon hapšenja vlasnika „Klovera“, što je dokaz neefikasne kontrole.

Kompleksan sistem podugovaranja

Profesor prava sa Univerziteta u Firenci, Emilio Santoro, nazvao je ovakve proizvodne mreže sistemom „kineskih kutija“, složenim i netransparentnim lancima u kojima odgovornost postaje neuhvatljiva. Male firme, koje često vode migranti, eksploatišu druge migrante bez regulisanog statusa u zemlji.

Pravni ulazak, ilegalni rad

U istrazi se pominje i zloupotreba tzv. dekreta o radnim kvotama (decreto flussi), zakonskog mehanizma koji omogućava legalan ulazak stranih radnika u Italiju. Međutim, dešava se da poslodavci po dolasku radnika nestanu, ne pojave se na zakazanom terminu u prefekturi, i radnik ostaje bez dozvole boravka, primoran da radi „na crno“.

Neki poslodavci koriste posrednike u matičnim zemljama radnika, traže novac od porodica, a ako ne plate, sledi ucena, pretnje ili fizičko nasilje.  

Istrage i u sektoru logistike

Istrage tužioca Paola Storarija nisu ograničene na modni sektor. Slične istrage pokrenute su i protiv velikih firmi u oblasti logistike, uključujući „Amazon“, DHL, BRT, “Esselungu“, UPS i „FedEks“, koje su osumnjičene za eksploataciju radnika i poreske prevare. Zaplenjeni su iznosi od više stotina miliona evra.