Počeo je raspust – bake i deke stupaju na scenu

Uloga bake i deke može biti značajna jer povećava šansu za kontakt sa jednom emocionalno stabilnom i dostupnom osobom, kao što su bake i deke, koje često imaju više strpljenja i pažnje i više vremena, što ostavlja dovoljno emocionalnog prostora da budu u kontaktu sa decom, navodi Anđela Lekov.

„Danas je odnos sa unučićima svakako drugačiji u odnosu na neka prošla vremena, ali i odrastanje dece je drugačije. Generacijski jaz nije veći, već je samo drugačiji, pre svega zbog trenutnog tehnološkog napretka. Inače, mislim da je jednak jaz kao što je i nekada bio. Jaz uvek postoji kada imamo tri generacije koje treba nekako da se dogovore i usaglase svoje potrebe", objašnjava psihoterapeutkinja. 

Pomoć ili mešanje u podizanju dece

Najčešći izvor sukoba je uglavnom to što roditelji i bake i deke ne doživljavaju isto vaspitanje deteta.  Vaspitanje bi trebalo da sadrži i nagrade, i kazne, pohvale i kritike, ali i emocionalnu podršku i ljubav.

„Ali bake insistiraju na toj emocionalnoj podršci i ljubavi, a nekako zanemaruju ova dva ostala važna dela u vaspitanju. To je ono oko čega nastaju konflikti", dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Često se čuje da se roditelji žale kako su baka i deka bili strogi dok su oni bili mali, a sada unucima sve dopuštaju, kao da imaju potrebu da neke stvari koje su uskraćivali svojoj deci nadomeste unucima. 

„Mmeđutim, to su sada ljudi koji imaju više vremena, koji imaju više strpljenja, kao što to upravo roditelji te dece nemaju. Potpuno je slična situacija i kao da mogu da pruže ono što nekad nisu mogli. Ali nekad može iz toga nastati baš problem, jer ta uloga može da postane nekako kao uloga zamenskog roditelja, međutim problem je kada dođe do sukoba između roditelja i baka i deka, baš u tom pogledu kako treba vaspitavati dete", ističe Anđela Lekov. 

Kako uskladiti stavove

Važno je da roditelji i bake i deke komuniciraju sa pozicije razumevanja, napominje psihoterapeutkinja. Rodielji treva da razumeju da to što bake i deke rade, rade iz najbolje namere, mada dobra namera ne znači i da radimo dobro.

„Glavnu reč trebalo bi da ima roditelj, odnosno da postavlja standarde i diktira vrednosti koje želi da usadi kod svog deteta. A ono što je jako važno. da zaista vodi roditelj, odnosno da postavlja standarde i diktira vrednosti koje želi da usadi kod svog deteta. I ono što je jako važno jeste da bake i deke to prihvate“, naglašava Lekov.

A bake i deke, koliko god da im se to ne sviđa, da im nije blisko srcu, treba da prihvate. I tu obično dolazi do konflikata. Zato je važno da roditelji zastupaju svoje stavove, ali i da istovremeno uvažavaju to kako se bake i deke osećaju. Važno je da validiraju i to što bake i deke imaju dobru nameru i da se ceni to što su spremni da odvoje vreme i posvete se čuvanju unučića.

Baka-deka servis

Tema baka-deka servisa se često pominje, a u skandinavskim zemljama država čak izdvaja sredstva da bi im nadoknadila vreme koje izdvajaju za unuke, kao neka vrsta dodatka na penziju. Međutim, s obzirom na naš mentalitet, to bi možda bila uvreda, napominje psihoterapeutkinja. 

„To je nešto što ljudi daju iz ljubavi, i ako bi dobili novčanu nagradu za to, verovatno bi kod njih to izazvalo neki unutrašnji konflikt“, smatra Lekov. 

Kada je u pitanju emocionalni razvoj deteta, osim baka i deka, određenu ulogu imaju i ostali članovi šire familije. Gošća Jutarnjeg programa napominje da njihova uloga može biti od koristi, ali ako to nije slučaj, važno je da dete ima utisak da nije samo, da postoji neka mreža podrške na koju može da se osloni, pogotovo u kriznim trenucima.

„Upravo je to ono što dete dobija iz tih raznih odnosa, doživljaj pripadanja i sigurnosti. Jer ako mama i tata nisu tu, onda je tu baka. Ako baka nije tu, tu je onda kuma, tetka, komšinica. Važno je da postoji neka emocionalno dostupna osoba koja će moći da podrži dete ili u kriznim vremenima ili tokom odrastanja", naglašava Anđela Lekov, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.