Sofija i Luka istisnuli Mašinku i Jugoslava – značenje i simbolika i dalje diktiraju odabir imena

Svako ime ima svoje značenje i simboliku i mnogo može da utiče na naš život. Ranije su se deci imena davala prema određenm osobinama, vrlinama, manama, često ih nasleđivala iz porodice, a danas je izbor drugačiji.

Софија и Лука истиснули Машинку и Југослава – значење и симболика и даље диктирају одабир имена

Sofija i Luka najčešća su imena koja ćete čuti u bilo kom parkiću u Srbiji. Među popularnijima su i Dunja, Vasilije, Mila, Bogdan, Tara, Vukan, Maša i Stefan.

Popularnost imena se smenjuje. Na to mogu da utiču aktuelna situacija u zemlji i svetu, popularne serije, poznate ličnosti. Roditelji, u želji da budu kreativni, nekad odu korak dalje, pa tako možete upoznati dečake sa imenom Zmajko, Dinarko, devojčice koje se zovu Mirođija, Čajka, Bogorodica.

Ipak, upućeni kažu, treba oprezno birati ime. Na to je ukazivao i Duško Radović kada je rekao: „Pažljivo birajte imena za svoju decu, možda će se jednog dana po njima zvati ulica, trg ili škola“.

„Negde može da bude izvrgnuto smehu ili nekim šalama, pošalicama, ali sve zavisi od okruženja“, kaže etnolog Vesna Marjanović.

Kako se menjalo okruženje, menjalo se i interesovanje za neka stara imena poput Srbislava i Jugoslava. Na Srbislava ćete teže naići, oko 900 muškaraca se trenutno tako zove, a od 2000. godine samo desetak dečaka dobilo je ovo ime.

Nekada popularno ime Jugoslav, trenutno nosi oko 2.500 ljudi. Najviše ih je rođeno 1968. godine, ali se praktično ne sreće od devedesetih. U odnosu na danas ranije su se imena drugačije birala – po velikim praznicima, slavama, bakama, dekama.

„Određivala se, čak kažu i sudbina detetova da li će ostati vezan za porodicu ili ne. Kada u porodici ima puno dece i kada žele da prestane rađanje vrlo često susrećemo u prošlosti ime Stanko ili Stanka, da bi stali. Onda neki veliki događaji su određivali isto ime, kao Mašinka posle Drugog svetskog rata, žensko ime koje su davali devojkama da bi bile hrabre i da bi se izborile u životu sa nedaćama. Ono što je kao izraz patriotizma Raška, Srbijanka ili Jugoslav, Jugoslava, to susrećemo između dva svetska rata“, objašnjava Vesna Marjanović.

Danas roditelji, čini se, ne razmišljaju toliko o simbolici, kao što su na primer ranije razmišljali roditelji Stanka i Stanke. Nema tih problema da žele da prestane širenje porodice jer se uglavnom opredeljuju za jedno dete.

To pokazuje i statistika na koju redovno upozorava Republički zavod za statistiku. Poslednji put kada je zabeležen rekordan broj rođenih beba je bio 1950. godine kada ih je bilo 200.000. Od tada se broj novorođenčadi iz godine u godinu smanjuje. Samo za prvih pet meseci ove godine, rođene su čak 1.763 bebe manje nego u istom periodu prošle godine.