Dezinformacije o mentalnom zdravlju sa društvenih mreža put ka produbljenju problema

Oni koji traže pomoć na društvenim mrežama mogu se suočiti sa sumnjivim savetima, kao što je predlog da se protiv anksioznosti borite tako što ćete pojesti narandžu pod tušem, a nije retkost ni promocija suplemenata sa ograničenim dokazima za ublažavanje anksioznosti kao što je šafran, magnezijum glicinat i bosiljak.

Među dezinformacijama koje se nalaze u najpopularnijem sadžaju na Tik-toku uz haštag #mentalhealthtips prednjače lažne tvrdnje, zloupotreba terapeutskog jezika i „brza rešenja“ za mentalne probleme.

Naići ćete i na metode lečenja traume u roku od sat vremena, a štetno je i to što se normalna emocionalna iskustva predstavljaju kao znak graničnog poremećaja ličnosti ili zlostavljanja.

Hiljade influensera plasiraju dezinformacije o mentalnom zdravlju na onlajn platformama. Neki to rade iz naivnog uverenja da će njihovo lično iskustvo pomoći ljudima, ali ima i onih koji žele da povećaju broj pratilaca ili da prodaju proizvode.

U istraživanju koje je sproveo britanski Gardijan, stručnjaci su na Tik-toku uočili dezinformacije u video-snimcima koje je pratio pomenuti haštagom. Ovo su najčešće.

Patologizacija normalnih emocija

U nekoliko najpopularnijih video-snimaka o graničnom poremećaju ličnosti sugeriše se da su simptomi poremećaja nešto što su u stvari svakodnevna iskustva poput osećaja anksioznosti kada moramo da promenimo planove, zatim promene raspoloženja ili straha od napuštanja.

Često se prikazuje da se depresija manifestuje na radnom mestu kao nedostatak koncentracije, osećaj umora, nizak nivo energije, gubitak apetita i razdražljivost.

„Iako se neki od tih simptoma preklapaju sa depresijom, oni mogu biti prisutni u nizu situacija u kojima se čovek može naći“, istakao je Lijam Modlin, terapeut i istraživač za poblast psihologije na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Zloupotreba izraza koje koriste terapeuti

Objašnjavajući uzrok promene raspoloženja ljudi sa bipolarnim poremećajem, jedan influenser navodi da se njihovo „emocionalno klatno“ kreće više i brže nego kod većine. Međutim, ovo je pogrešno tumačenje jer ti ljudi doživljavaju produžene promene raspoloženja tokom nekoliko nedelja, a ne brze „promene raspoloženja“.

„Ovo je primer zloupotrebe dijagnoze mentalnog zdravlja da bi se pogrešno objasnilo ili opravdalo ponašanje. Osoba sa bipolarnim poremećajem može smatrati da je ovo trivijalizacija iskustva života sa iscrpljujućom i ozbiljnom mentalnom bolešću“, objasnio je Dan Poulter, psihijatar i bivši britanski ministar zdravlja.

Profesorka psihijatrije na Kraljevskom koledžu u Londonu Rina Duta ukazuje na problematičnu upotrebu termina i dijagnoza u popularnom klipu u kojem se sugeriše da kada se osoba sprema za samoubistvo, postaje „skoro bipolarna“. Time se dodatno stigmatizuje mentalno zdravlje, istakla je prof. Duta.

U jednom snimku tvrdi se da su znaci zlostavljanja često izvinjavanje, raskid zbog malih nesuglasica, potreba za osećajem sigurnosti, preosetljivost na kritiku i skrivanje osećanja.

„Ponašanja koja su opisana, iako su potencijalno prisutna u slučajevima zlostavljanja, nisu isključiva za zlostavljanje i mogu se pojaviti u raznim drugim kontekstima. Predstavljanjem ovih znakova bez dovoljno konteksta ili dijagnostičkih nijansi, podstiče gledaoce da sami dijagnostikuju ili pogrešno označe složene odnose kao zlostavljanje“, istakao je Modlin.

Predlaganje „sam svoj majstor“ terapija i lažne tvrdnje

Najčešći oblik dezinformacija sadržanih u video-snimcima predstavljaju alternativni saveti za rešavanje mentalnih problema.
Tako jedan korisnik Tik-toka promoviše metodu za koju kaže da je jeftinija od medicinske terapije i da ima manje nuspojava od antidepresiva, a uz to omogućava ljudima da se „izleče od traume za sat vremena“. Tokom 15 minuta opisani su i primeri traumatičnih iskustava.

„Nijedno istraživanje ne ukazuje na to da je ovo dovoljno za izlečenje, definitivno ne za sat vremena. Takođe, bez podrške iskusnog terapeuta postoji rizik da se osoba vrati u traumu“, rekla je Amber Džonston, akreditovani psihoterapeut.

Drugi snimak sugeriše da je plakanje umirujuće i dobro za obradu emocija, uključujući stimulisanje oslobađanja kortizola.

„Promene nivoa kortizola povezane sa plakanjem su složene i ne mogu se menjati na ovaj način. Plakanje može doneti olakšanje, ali ne uvek. Može biti umirujuće, ali ako osoba koja plače negativno oceni svoj plač, ona ne doživljava ovu korist i može osetiti akutni stid“, objašnjava Ejmi Durden, psihoterapeut.

Nekoliko video-snimaka sadrži oštre motivacione poruke koje su stručnjaci smatrali beskorisnim.Najčešći su: „Ako se ne menjaš, ti biraš“, „Kada osećaš da te svi mrze, spavaj. Kad imaš utisak da mrziš sve, jedi. Kada imaš utisak da mrziš sebe, istuširaj se. A kada se osećaš kao da svi mrze sve, izađi napolje“.

„Ovo je grubo pojednostavljenje načina na koji se rešavaju složena emocionalna stanja“, upozorila je Durdenova.

Specifična tehnika disanja za lečenje anksioznosti takođe je među najgledanijim sadržajima.

„Ne postoji jedinstvena, univerzalno efikasna tehnika disanja koja bi bila od pomoći u svim slučajevima. Ako se izvode pogrešno, vežbe mogu biti ekvivalentne hiperventilaciji, što može biti izuzetno neprijatno i pogoršati anksioznost“, naglasio je neuropsihijatar Dejvid Okai.

Ima influensera koji sugerišu da depresiju izazivaju alkohol, duvan, mononatrijum glutamat (MSG), kofein, šećer i hidrolizovana pšenica.

Terapeut Lijam Modlin kaže da iako faktori životnog stila mogu doprineti, „ovo uokviravanje je previše pojednostavljeno i potencijalno obmanjujuće“, pošto postoje složeni isprepleteni faktori, uključujući genetiku i neurobiologiju, psihosocijalne stresore, iskustva u detinjstvu, medicinska stanja i tipove ličnosti.

U nekim sadržajima promovišu se suplementi uključujući šafran, magnezijum glicinat i ekstrakt bosiljka za ublažavanje anksioznosti. Psihijatar Famija Askari priznaje da postoje neke studije koje pokazuju da neki od njih mogu biti korisni, ali ističe da ne postoji dovoljno dokaza da bi ovi suplementi postali deo kliničke prakse.

Takođe, postoji razlika između namenski pravljenih suplemenata i „prirodnih dodataka ishrani“.

Anegdotski „dokazi“

Dvoje popularnih korisnika Tik-toka preporučuje prijem u psihijatrijske ustanove na osnovu ličnog iskustva. Jedan opisuje znatno poboljšanje nakon šest dana, dok drugi nudi šablon po kojem deca mogu da zamole svoje roditelje da ih pošalju u bolnicu.

Poulter naglašava da je ovo „obmanjujuće“ i da može „stvoriti pogrešne predstave“ o prednostima bolničkog lečenja.

„Stacionarni prijem zapravo može stvoriti i ojačati mehanizme neprilagođavanja. Takođe je veoma retko da se neko vozi u bolnicu za mentalno zdravlje na način koji je prikazan na snimku“, objasnio je Dan Poulter, psihijatar i bivši britanski ministar zdravlja.

Jedan snimak u prostoru koji izgleda kao psihijatrijsko odeljenje prikazuje osobu dok izgovara: „Bio sam previše iskren prema svom psihijatru“.

Poulter ukazuje da bi ovakvi snimci mogli biti štetno jer „potencijalno ohrabruju ljude da ne budu iskreni i otvoreni prema zdravstvenim radnicima po pitanju svog mentalnog zdravlja“.

Među strategijama za borbu sa anksioznošću jedne korisnice Tik-toka nalazi se i konzumiranje narandže pod tušem.

„Ne postoje dokazi da citrusi pod tušem treba da se koriste kao sredstvo za smanjenje anksioznosti. Brine me da ovo pre može da dovede do učestalijeg neobičnog ponašanja“, zaključio je Dejvid Okai.