Poligrafista Ostoja Krstić: Osim očiju, rumenih obraza i ubrzanog pulsa, odaće vas crtež sa sastanka

Čovek ima osam mehanizama odbrane, kaže prvi jugoslovenski poligrafista Ostoja Krstić dodajući da svaki atak na nas, kakve god bio vrste, čini da se osećamo ugroženim.

„Odmah na snagu stupa jedan od tih osam mehanizama i vi reagujete. To što spoljne znakove odajete, nemojte se plašiti, to je potpuno normalna pojava“, naglašava gost Beogradske hronike koji je magistrirao na simptomatskoj slici, a doktorirao na simbolima, znakovima i značenjima kod čoveka.

Lice je najistureniji deo ljudskog tela i sa njega se može pročitati toliko toga, ali, uz pomoć moderne tehnike, dovoljno se može saznati i iz očiju.

„Kad sam bio sa Mosadom u Tel Avivu, prvi put sam video kako prolaze stotine hiljada ljudi, a nikada nisu uneli nikakvu bombu. Prolazite kroz snop i kao kod oftalmologa, kada odete kod očnog lekara, pupilometrija, retinoskopija. To je toliko zaštićeno, da sa svih strana imate kardiologa, endokrinologa, pulmologa“, objašnjava Krstić dodajući da se prati odavanje telesne temperature i mnogi drugi parametri.

Odaju vas čak i kružići, cvetići ili violinski ključ koje nažvrljate na papiru tokom sastanka

Krstić kaže da ljudskih pet čula nije dovoljno za spoznaju sveta – potrebno je učešće intelekta.

Nesvesne radnje – govor tela, gestikulacija, mimika, ali i rasterivanje dosade kroz crtanje kvadratića, srca, cvetiće, podebljavanja slova mogu da otkriju razne stvari o osobi jer, kako stručnjak za tehnike i taktike saslušanja navodi, u pitanju su znaci samoodavanja.

Oni nastaju u zavisnosti od emocionalnog stanja u kome se nalazimo i nekih želja koje su potisnute.

Tako nehajno žvrljanje gde preovladavaju kvadratići ili kocke otkriva koga bismo stavili u zatvoren prostor (u kocku) od onih koji nas okružuju na nekom sastanku. Isto tako kružići mogu biti znak da želimo da se zaštitimo od nekoga, da ne probije krug oko nas, da nam se ne bi približio previše.

„Znak samoodavanja ukazuje na to da sa vašom psihom u tom trenutku nije usaglašena spoljna sredina i strah od nerazumevanja, od toga kako ćete biti shvaćeni. Strah od otkrivanja bilo čega kod vas, nije bitno da li odgovarate iskreno ili neiskreno, ali kad strahujete od nečega, vi morate da stupate u odbranu svoga ja. I onda šta radite? Branite se onim što vam je nadohvat ruke – olovka“, objašnjava Krstić.

Od pećinskih vremena na ovamo, agresija na ličnost čoveka dolazi u stepenima – najpre crveno lica, stegnuti zubi, stisnuta, pesnica, zatim da bi se odbranio se uzima prvo što nam padne pod ruku – nekada je to bio kamen, kolac iz ograde, kod modernog čoveka olovka ili nešto drugo što nam je najbliže.

Za cvetiće Krstić kaže da su znak nedostatka nežnosti i pažnje, srca ukazuju na nedostatak ljubavi, dok oni koji žvrljajući nacrtaju drvo otkrivaju da im fali stabilnosti, čvrstine.

Krstić ukazuje na to da se oni koji najčešće crtaju violinski ključ ograđuju: „Koliko ljudi razume ulogu i značaj, mesto ulogu i značaj violinskog ključa? To je vrlo interesantna stvar. Samo oni koji razumeju, oni se ograđuju time i naoružavaju se – niko ne razume šta sam nacrtao“.

Prvi jugoslovenski poligrafista za detektor laži kaže da je samo jedna proteza na ispitivanju, orijentaciona i eliminaciona, i da se poligraf ne može prevariti ako je ispitivač dobar.