U nedelju u manastiru Tumane obeležavanje deset godina od obretenja moštiju Svetog Jakova

Prema narodnom predanju crkvu, odnosno manastir pod nazivom Tumane, kao svoju zadužbinu podigao je kosovski junak Miloš Obilić koji je na teritoriji sela Dvorište imao svoje dvore. Idući u lov, nehotice je ranio monaha Zosima. Na mestu gde je monah izdahnuo počeo je da zida crkvu.

„Narod kaže da Tumane dobija svoj naziv po dvostrukom Tumani, svetog Zosima, ranjenog monaha, koga je Miloš Obilić nehotice ustrelio, kada ga je poneo svom dvoru da mu izvida rane, uzviknuo je "Tu mani", pusti me da umrem i kada je nad grobom svetiteja Miloš Obilić završavao zadužbinu, glasnici kneza Lazara pred Kosovski boj zovu slavnog junaka Tumani zadužbinu“, rekao je iguman Dimitrije, Manastir Tumane.

Priča o Svetom Zosimu

Sveti Zosim je pripadao grupi monaha isihasta, poznatih pod imenom Sinaiti, koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju. Živeo je sam, u kamenoj pećini, isposnici koja je sačuvana do danas.

„Sveti Zosim, sinait, monah iz vremena kneza Lazara, strogi podvižnik, ispostnik i delatelj molitve, istinski isihasta, nesačuvanog detaljnog žitija, proslavio se nakon svog upokojenja jer je Gospod, prepoznavši njegovu ljubav, darovao ga istinskim darom čudotvorstva. On se kao takav ovde proslavlja vekom i narod dolazi kod njegovih svetih moštiju tražeći utehu i pomoć“, rekao je iguman Dimitrije, Manastir Tumane.

Sadašnja Manastirska crkva posvećena Svetom arhangela Gavrilu, treća je građevina na istim temeljima. Završena je 1924.godine. U crkvi se i nalazi čudotvorna ikona Majke Božije koju su 1936. godine doneli ruski monasi.

„Ikona Majke Božje Kurske je pod okriljem tajne jer se ne zna u kom je veku nastala, i ko je bio freskopisac. Nađena je na zgarištu crkve u mestu Kursk, gde su je našli monasi koji su zbog Boljševičke revolucije pribegli Srbiji iz Rusije i poneli sa sobom prvo u manastir Sirmiljkovo, a onda 30-tih godina je poneli ovde i tu je ostala kao neprocenji biser. Ali prema istraživanjima starosti ovog okova u kojoj je ona okovana, tog ukrasnog se smatra da je u pitanju rad krajem 17. veka“, rekao je protosinđel Teofil

Pored kivota sa moštima Prepodobnog Zosima Sinajita u crkvi se nalaze i mošti Prepodobnog Jakova Novog. Rođen je 1894. u selu Kušici nadomak Ivanjice kao Radoje Arsović. Nakon obrazovanja u Srbiji, u Francuskoj je uspešno završio studije i stekao dva doktorata, i to iz filozofije na Sorboni, a iz prava u Monpeljeu.

Veliki uticaj na njegov podvižnički put imao je vladika Nikolaj. Napustivši diplomatsku službu monaški podvig započinje u manastiru Žiči. Preminuo je 1946. godine u Rabrovu, a po sopstvenoj želji sahranjen je u Tumanu.

„Upravo je sveti Jakov svojim životom, svojim stradanjem, svojom žrtvom i nemerljivom službom Hristu pokazao da je sve moguće. On ko ima dvostruki doktorat spustio se na nivo običnog i jednostavnog podvižnika, shvatajući da zemaljske i vremenske počasti ne daju konačno rešenje, nego prolaze u vremenu gde su se i javili.

Upravo je Sveti Jakov primer svakom čoveku, a posebno mladima u 20. veku, da ako ima Hrista, ko hoće Hrista neće proći lagano u životu, ali zajednica sa Hristom i te kako dostižna i plodove daje u svoje vreme. Sveti Jakov je bio možda od svojih savremenika kao monah izrugan jer je živeo jednostavnim životom, jer se odrekao svih počasti, ali evo, vidite danas kako je Hristom proslavljen, a videćemo kada nastupi carstvo Božije koliko je ta slava nezamenljiva i koliko je veličanstvena i uzvišena“, istakao je iguman Dimitrije, Manastir Tumane

Monasi manastira Tumane dobili su 2014. blagoslov episkopa braničevskog Ignjatija da otvore grob monaha Jakova. Njegove mošti tada su se pokazale celim i netruležnim. Sveti arhijerejski sabor 2017. proglasio je upokojenog monaha za svetitelja. Deset godina od "Obretanja moštiju Svetog Jakova" u manastiru Tumane biće obeleženo 20. oktobra, kada će nakon Svete arhijerske Litrgurgije mošti ovog svetitelja biti litijski pronete.