Strog nastavnik istorije, reper, tekstopisac, deli žute i crvene kartone – a učenici ga poštuju i slušaju

Gostujući u Beogradskoj hronici profesor Koprivica kaže da mnogi misle da repuje na časovima, ali osim što mu se ponekad dogodi da „baci neku rimu“ tokom predavanja, što učenicima bude jako zanimljivo, ipak ne dozvoljava takve ispade.

Pesme su nastale dok je radio kao konobar tokom studija, a inspiracija mu je bila svakodnevica.

„Radio sam zapravo još u srednjoj školi kao konobar, pa posle se to prenelo na studiranje. I uvek su mi bili interesantni problemi običnog čoveka. I u tome se nekako nađe humor, jer sve nas muči ista stvar. Nikad mi nije bilo zanimljivo to da pričamo o nekom luksuzu i tako dalje. I odlučio sam se da rapujem nekim svojim naglaskom, odnosno naglaskom odakle sam, iz Kuršumlije. To je ljudima bilo zanimljivo i tako je sve krenulo“, objašnjava Koprivica.

Želja da postane nastavnik javila mu se još u petom razredu, i kako kaže, drži ga do danas. Napominje da je tačno da deca danas manje poštuju nastavnike nego nekada, ali da ipak misli da to zavisi i od profesora.

„Kako se profesor postavi u određenoj situaciji, kakav autoritet stekne, tako ga posle i đaci poštuju. Meni je u početku bilo teško zato što radim neke šaljive pesme i onda treba uspostaviti autoritet prema deci. Tako da dok to nismo razdvojili, bilo je malo, što kažu, svaki početak je težak, a posle toga sad već kad znamo pravila, sve je okej“, kaže Dušan Koprivica.

Priznaje da je dugo razmišljao kako da uspostavi pravi odnos sa učenicima i da se ugledao na primere svojih nastavnika.

„I tako, prvi čas bukvalno kad se upoznajemo, kažem koja su to pravila ponašanja, jer deca, đaci, znaju da imaju neka svoja prava. Međutim, da bi dobili ta prava, moraju da imaju i obaveze koje treba da ispunjavaju. Tako da, jedna od obaveza je svakako i disciplina na času“, ističe gost Beogradske hronike.

Na časovima zna da deli žute i crvene kartone, što je đacima zanimljivije i ne plaši ih toliko. Žiti karton je opomena, ali ako zasluže crveni, onda ide ispitivanje i to sa težim pitanjima.

Kada se zaposlio u školi nije planirao da kolegama kaže da se bavi i muzikom. Međutim, brzo se saznalo, i uprkos strahovanju da neće naići na razumevanje, ispostavilo se da je dobio apsolutnu podršku kolega.

Muzika i repovanje nisu prošlost i radi i snima i dalje. Bavi se i dalje raznim temama, a u tome se našla i jedna pesma o školi, Stara škola, a u planu je i pesma Nova škola.