Mirjana Mitrović: U porodici su me naučili da je radoznalost osnovna osobina s kojom pristupate životu

Radnju svojih romana Mirjana Mitrović smešta u istorijski kontekst i pričom nas uvodi u interesantne ženske živote. Čitalačku publiku osvojila je knjigama „Helena ili o nemiru”, „Emilija Leta“, „Autoportret sa Milenom“… 

U kakvoj ste porodici odrastali?

– Odrastala sam u porodici neobičnoj po tome što su mi i otac i majka bili profesori književnosti. Dakle, odrastala sam okružena knjigama i stalno sam imala osećaj da sam previše vaspitana, jer u vreme kada sam ja odrastala prosvetni radnici nisu samo obrazovali svoje đake, nego su ih i vaspitavali, takav je, dakle, bio stav prema tome. Međutim, imala sam veliku sreću da su oni bili ljudi koji su smatrali da decu treba obrazovati, ali ih učiniti slobodnim u određenoj meri.

Koje su univerzalne vrednosti negovane u Vašoj porodici?

– Glavna stvar koju su me naučili, to je da se ne plašim. Dakle, da se ne plašim novih ljudi, novih kultura, putovanja, da se družim sa najrazličitijom decom… Bili su oslobođeni onih malograđanskih stavova koje često plasiramo pod formom tradicije.

Naučili su me da je radoznalost osnovna osobina s kojom pristupate životu i na tome sam im beskrajno zahvalna. Druga stvar koja je neobična, s obzirom da su prosvetni radnici, je da su me naučili da je strah od greške najopasnija stvar koju čovek može da ima, jer strah od greške ubija svaku kreativnost. Dakle, pogrešiti nije ništa strašno, čak ni snositi konsekvence, istrpeti određenu kaznu za greške, nije ništa strašno, ide se dalje.

Nekad mislim da je možda trebalo da me, ipak, malo više zastraše. Nekad mi se čini da sam u neke stvari ušla malo neoprezno, da sam mogla malo “jeftinije” da prođem u životu, da sam, na primer, pazila šta govorim bila oprezna, imala malo veću socijalnu inteligenciju u smislu nekog interesa, ali nisam.

Moj tata je uvek ovako govorio: „Ljudi misle da njihov standard određuje to koliko imaju kuća ili stanova i para. Ne. Standard određuje kvalitet života, a on zavisi od slobodnog vremena. Dakle, bogat si onoliko koliko imaš slobodnog vremena i koliko možeš da radiš ono što voliš.“

Koje vrednosti Vi sada prenosite svojim naslednicima?

– Kad ja iznosim neke svoje stavove, meni moja već odrasla deca kažu: „Mirjana, ti ne znaš gde živiš.“ Ja ne tvrdim da oni greše, vrlo je moguće. Ja sam zadovoljna onim delom sveta u kome živim i uvek ima dovoljno ljudi sa kojima delim osnovne vrednosti.

Smatram da je osnovna stvar poznavati svoju decu, šta god da se dešava i to je bio osnovni postulat. Najvrednija stvar koju možete da date svojoj deci, to je sloboda. Znači da ih osposobite za tu slobodu i da im tu slobodu date. Valjda zato što sam se tako postavljala imam blizak i intenzivan odnos sa svojom odraslom decom. Imam sad i unučicu, a njeni roditelji nikako ne mogu da zaključe da li ja nju mazim ili je disciplinujem, jer se kod mene zna red, ali nema nikakvog pritiska. Mislim da je to dobar mehanizam.

Znate, primerom se uvek najbolje vaspitava. Kažu ako hoćeš da ti dete čita, nemoj da mu to govoriš, nego uzmi knjigu, pa sedi i čitaj. Eto, to je nekako moj stav.