Pravo je vreme za knedle sa šljivama, a sad zavirite u recept

Testo od krompira omotano oko sveže šljive napunjene šećerom i cimetom vrhunski je domaći desert u kojem možete uživati krajem leta i početkom jeseni.

Za knedle sa šljivama potrebno je:

– šljive (dobro bi bilo da budu malo sitnije i to sorte „požegača”)

– 1 kilogram krompira

– 300–400 grama glatkog pšeničnog brašna

– 1 kašika ulja

– 1 jaje

– šećer, malo soli, cimet u prahu, hlebne mrvice ili prezle, vanilin šećer.

Priprema

1. Krompir kuvajte u ljusci oko 45 minuta. Kada se prohladi, oljuštite ga i pritisnite kroz presu. Vodite računa da ne ostanu grudvice. (Krompir ne sme da bude ni vreo, ni hladan.)

2. Dodajte kašiku ulja, jedno jaje, brašno i umesite testo. Ako je testo lepljivo, dodajte još brašna dok se ne dobije glatka masa. (Količina brašna može da varira u zavisnosti od toga da li je krompir vodeniji ili suvlji.) Testo razvaljajte na dobro pobrašnjenoj podlozi i izrežite na kvadrate.

3. U manjoj posudi izmešajte šećer sa cimetom i dodajte jedan vanilin šećer. Šljive operite, izvadite koštice, pa u svaku šljivu stavite pola kašičice šećera s cimetom.

4. Na svaki kvadrat testa stavite po jednu šljivu, preklopite krajeve preko šljive pa pažljivo rukama oblikujte knedle. Odlažite ih na podlogu posutu brašnom.

5. U tiganju zagrejte ulje, dodajte prezle, pa ih propržite uz stalno mešanje, dok ne dobiju zlatnosmeđu boju.

6. U dubljem loncu prokuvajte vodu, dodajte prstohvat soli i kašiku ulja, pa ubacite knedle. Kad knedle isplivaju na površinu, kuvate ih još neki minut. Vadite ih šupljikavom kašikom i stavljajte direktno u tiganj s prezlama.

7. Knedle dobro uvaljajte u prezle u tiganju i poslužite još tople.

Savet

Oblikovane i nekuvane knedle mogu se zamrznuti pa naknadno skuvati ali se, u tom slučaju, kuvaju nešto duže.

„Ja sam car, hoću knedle”

Knedle sa šljivama su omiljena poslastica koju ćete sresti u nemačkoj, austrijskoj, mađarskoj, češkoj, slovačkoj, rumunskoj kuhinji i kuhinji svih zemalja bivše Jugoslavije. 

Reč knedl (Knödel) je nemačka i potiče od latinske reči nodus ("čvor"). U Mađarskoj ih nazivaju gomboc ili knedli, u Sloveniji knedl(j)i ili cmoki, u Češkoj knedliki, u Slovačkoj, knedle, u Luksemburgu knidel, u Hrvatskoj okruglice ili knedle, u Bosni, Poljskoj i Srbiji knedle, mada u Vojvodini i gomboce, u Bukovini cnigle, u Italiji kanederli i u Francuskoj kunel.

U nekim regionima Sjedinjenih Država kada kažete "klab", mislite na krompirove knedle. I Šveđani i Norvežani prave knedle, ali s mesom, kao i u Kanadi.

Neki izvori tvrde da su se u antici i srednjem veku pod knedlama podrazumevale pržene loptice mlevenog mesa koje su se dodavale u salatu. Tek od 17. veka počinju da se prave kuglice od brašna, ali su prvobitno pečene i smatrane za pecivo.

Početkom 19. veka više nisu bile prilog koji ide uz meso, već su postale glavno jelo. Postepeno, nastajale su razne varijante, a korišćen je i pirinač i različiti nadevi.

Postoji legenda da je car Ferdinand ostao upamćen po izreci: „Ja sam car, hoću knedle!” Navodno, nije ga zanimalo koje je doba godine, već je morao da dobije knedle kad god poželi, inače je otpuštao kuvare.