Celijakija se ne leči, ali propise treba prilagoditi okolnostima

Celijakija je doživotni autoimuni poremećaj. Da bi držali bolest pod kontrolom, pacijenti moraju da izbace gluten. To znači da ne jedu pšenicu, ječam, raž i ovas, jer bi bolest mogla da napreduje do maligniteta.

Ako se pacijenti strogo pridržavaju bezglutenske dijete, simptomi bolesti potpuno nestaju, ali ne dolazi do izlečenja.

Oboleli od celijakije imaju pravo na šestomesečni elektronski recept, bez obzira na uzrast.
Pacijenti u Srbiji mogu uz lekarski recept, da dobiju sedam kilograma bezglutenskog brašna mesečno.

Ako je ovo doživotno oboljenje, čemu onda insistiranje na šestomesečnim pregledima, da bi se dobilo brašno na recept. Pitaju se najviše roditelji dece obolele od celijakije.

„Kada mi možemo da kažemo da je neko koristio gluten u ishrani, možda skriveni gluten, da ne zna da je namerno kršio dijetu. A to se može videti jednom godišnje sa povišenim vrednostima transglutaminskih antitela", istakla je dr Ivana Kitić, Institut za majku i dete.

"Problem u Srbiji je to što kuhinje u vrtićima i školskim ustanovama nisu prilagođene da pacijentima mogu da obezbede sigurnu bezglutensku hranu. Da bi se bezglutenska hrana pravilno spremila, da ne bi slučajno došlo do kontaminacije, potrebno je da u takvom objektu postoji odvojena kuhinja u kojoj bi se spremali bezglutenski obroci", istakla je dr Nataša Dragutinović, Univerzitetska dečija klinika Tiršova.

Lekari potrebu za šestomesečnu kontrolu objašnjavaju medicinskim razlozima. Inače, po zakonu roditelji dece obolele od celijakije trebalo bi da se obrate upravi vrtića sa zahtevom da im se umanji račun, ili da budu oslobođeni plaćanja uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. I zbog toga, kako kažu nadležni, postoji proces o kontroli na pola godine.