Koliko se „stresirate“, FON zna odgovor

Gotovo da više niko nije tolerantan na stres i što je zemlja razvijenija, veći je procenat građana svih uzrasta koji kod lekara idu zbog problema koji je povezan sa stresom. A može li se stres izmeriti i može li se utvrditi sa čim je povezan? Na katedri za elektronsko poslovanje FON-a napravili su uređaj za merenje stresa i testirali ga na studentima dok su branili diplomski rad.

Reakcija organizma na različite stresore je uvek ista – raste nivo adrenalina, šećera, masti u krvi, sužavaju se krvni sudovi, povećava se krvni pritisak i lučenje želudačne kiseline.

Da bi se stres izmerio, treba sve to pratiti. Kod diplomaca koji su pre odbrane svog rada na tabletu gledali relaksirajući materijal, stres nije registrovan ni pre ni posle ispita. Kod druge grupe uređaj je zabeležio promene pulsa.

„Stres se može pratiti pomoću različitih nosivih uređaja, kao što su pametni satovi, narukvice patike, naočare, pametni rajfovi i pametne kape“, objašnjava prof. dr Aleksandra Labus sa katedre za elektronsko poslovanje FON-a.

Senzori, ugrađeni u predmete koje svakodnevno koristimo, mogu da registruju stres u svakom momentu, a podatke o tome trebalo bi da prate izabrani lekari. Lečenje na daljinu je naša budućnost.

„Može da se meri EKG, zato što postoje različiti uređaji koji se mogu postaviti u okviru pametnih majici ili se može postaviti uređaj blizu srca, može se postaviti senzor na mišice da bi se pratila pokretljivost ruku ili nogu. Može se čak koristiti pametna pilula koja može da meri nivo šećera u krvi i krvni pritisak, telesnu temperaturu“, ističe prof. dr Aleksandra Labus.

I na pozitivne i na negativne promene u svakodnevnom životu, naročito kada su nagle, jedna od deset osoba nije u stanju da odgovori bez stresa. Mi nismo izloženi stresu, kako se obično kaže. Stres sami sebi pravimo i reagujemo kao i naši daleki preci. Telo se sprema za jednu od samo dve mogućnosti – bori se ili beži.